Izvor: Blic, 14.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štiglici u mreži ptičje mafije
Štiglici u mreži ptičje mafije
Policija u Gornjem Milanovcu zaplenila je u selu Lipovac kavez sa pticama štiglicima i privela Predraga Janićijevića iz Kragujevca zbog sumnje da ih je lovio. Inače, lov štiglica i drugih ptica je zabranjen zakonom.
Nekoliko dana ranije, lovočuvari su na istom mestu u selu Lipovac uhvatili Žarka Bogdanovića iz Kragujevca koji je sa svojim sinom takođe hvatao štiglice.
Zoran Adamović, upravnik lovišta Takovo, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će protiv dvojice Kragujevčana biti podnete krivične prijave zbog krivolova, a sve uhvaćene ptice puštene su u prirodu.
- Za lovce u našem kraju ovakav oblik krivolova je nova pojava. Do sada smo uglavnom kontrolisali da li neko sa puškom šeta lovištem, a ne da li sedi na livadi i čeka ptice. Ubuduće ćemo morati više da pazimo, jer su se oba slučaja krivolova dogodila na istom mestu, kod jedne male bare u Lipovcu, gde se odlaže treset iz obližnje pečurkare - kaže Adamović.
Prvi slučaj, prema Adamoviću, otkrio je lovočuvar, a drugi put krivolovce je uhapsila policija na osnovu anonimne dojave. Oba puta počinioci su uhvaćeni na delu.
- Koristili su lepak za hvatanje štiglica. U blizinu bare bi postavili kaveze sa živim pticama, a grane okolnog drveća bi premazali lepkom. Druge ptice su se sakupljale i lepile na grane, a oni su ih samo kupili. Prvi put, krivolovci su za dva sata uhvatili 26 štiglica, a drugi put su kod njih pronađene četiri ptice. Krivolovci su izjavili da je to za njih normalno, da su ptice hvatali i ranije, kao i da ih prodaju na vašarima po ceni od 200 do 400 dinara po komadu. Imale su bolju prođu zato što su naglašavali da su ptice pohvatane u prirodi, a da nisu odgajene u kavezima - objašnjava Adamović.
Aleksandra Tadić, predsednik Društva za zaštitu divljih ptica, kaže da je trgovina živim pticama pevačicama jedan od najunosnijih poslova za krivolovce i krijumčare na ovim prostorima.
- Kod nas takođe postoji tržište ovih ptica, ali, ipak, najveći broj ulovljenih ptica pevačica ide u inostranstvo. Prema podacima našeg društva, u Srbiji godišnje bude uništeno oko milion ptica, a polovina su štiglici, slavuji i druge pevačice. Postoji čitava hijerarhija, od onih koji ih hvataju, organizuju transport do ljudi koji podmićuju carinike i prodaju ptice u inostranstvu. Kod nas cena jednog štiglica iznosi 150 do 200 dinara, a u inostranstvu je od 150 do 500 evra - priča Tadićeva.
Ptice se, kaže ona, love i lepkom, ali je najunosnije loviti ih mrežama.
- Specijalne, tanke, skoro providne i lepljive mreže se razapnu na štapove, a ispod njih se postave kavezi sa živim pticama koje pevaju. Privučene pesmom druge ptice sleću na mrežu i zapetljavaju se. Jedna osoba za dan može da uhvati i do hiljadu ptičica. Strašno je što odmah u mreži ugine najmanje polovina uhvaćenih ptica - kaže Tadićeva. Z. Dojić
