Izvor: Politika, 01.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smrtonosni zidovi
Sava Marčetić nastradao juče na građevini u Ulici 22. nova u Zemunu. – Investitori retko krivično odgovaraju zbog povreda radnika
Sava Marčetić (59) iz Beograda nastradao je juče oko 9.20 časova pošto je pao sa prvog sprata kuće na čijoj je izgradnji bio angažovan, u Ulici 22. nova u naselju Altina, u Zemunu. Tačan uzrok Marčetićeve smrti znaće se pošto stručnjaci Instituta za sudsku medicinu u Beogradu obave obdukciju.
– Molim vas nemojte ništa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da me pitate. Ne znam da li mi je brat doživeo srčani udar, ili je razlog njegove smrti nešto drugo. Lekari Instituta za sudsku medicinu, gde je prevezeno njegovo telo, utvrdiće posle obdukcije tačan uzrok smrti – rekao nam je Marčetićev brat.
Sedeći na klupi u prizemlju građevine, brat nastradalog Save Marčetića, koji je takođe radio na izgradnji objekta u Altini, kršio je ruke. Netremice je gledao u jednu tačku, ne mogavši da veruje da ga je zadesila tragedija.
Ni za kakav komentar na mestu događaja nije bio raspoložen ni Radomir Radenković, vlasnik kuće koja se gradi. Ekipi "Politike" koja je došla na mesto tragedije Radenković je rekao da će poštovati odluku Marčetićevog brata i da detalje u vezi sa tragedijom neće iznositi u javnost.
– Nisam bio ovde kada se sve dogodilo. U Altinu sam došao tek pošto su mi javili da je Marčetić nastradao. Obećali su nam da će rezultati obdukcije biti gotovi popodne i da ćemo tada znati tačan uzrok smrti. Ako to zaista bude tako Marčetić će, prema rečima njegovog brata, biti sahranjen tokom sutrašnjeg dana – rekao je Radomir Radenković.
Niko od prisutnih na gradilištu nije video trenutak kada je Marčetić pao sa "prve ploče", niti kako se to dogodilo. Prema istim informacijama, Marčetić se nije profesionalno bavio građevinskim radom. Na izgradnji kuće u Ulici 22. nova radio je sa bratom i to na poziv Radenkovića, inače, njihovog komšije.
Ubrzo posle tragedije, na mesto događaja izašli su pripadnici OUP Zemun, a odmah potom u zemunsko naselje došla je i uviđajna ekipa SUP-a u Beogradu.
Pogibija Save Marčetića, na žalost, podsetila je na činjenicu da je u poslednje vreme sve više nesreća na gradilištima u Srbiji. Za poslednjih pet godina, prema nezvaničnim informacijama, širom Republike poginulo je oko 70 radnika, dok je samo u prestonici od početka godine stradalo pet dunđera.
Prema rečima Bratislava Cenića, sekretara Nezavisnog sindikata građevine i industrije građevinskog materijala, "crna statistika" ukazuje da je smrt na gradilištima posledica loše realizovanih mera zaštite na radu ili njihovog potpunog odsustva. Takođe, prema Cenićevim rečima, retki su slučajevi kada investitori krivično odgovaraju zbog smrti ili teških telesnih povreda radnika na njihovim gradilištima.
Prema nezvaničnim informacijama, krivični postupak je do sada pokrenut jedino protiv četiri osobe odgovorne za nesreću na gradilištu koja se 12. septembra prošle godine dogodila u Nemanjinoj ulici broj 9, kada su teško povređena petorica radnika preduzeća "Beograd gradnja". Na radnike, koji su radili na raščišćavanju zgrade oštećene u NATO bombardovanju, na pomenutom gradilištu, tada su se obrušili plafoni petog i četvrtog sprata.
Krivične prijave protiv odgovornih za nesreću Drugom opštinskom tužilaštvu podneli su nadležni iz Inspekcije rada.
– Povodom nesreće u Nemanjinoj ulici broj 9, na zahtev tužilaštva, pokrenut je istražni postupak protiv Jasenke Momirović, Zorana Stamenkovića, Ivane Ilić i Momčila Petrovića. Rešenjem o sprovođenju istrage na teret im se stavlja teško krivično delo protiv opšte sigurnosti. S obzirom na to da je istražni sudija Snežana Stojanović, koja vodi postupak protiv četvoro okrivljenih, na godišnjem odmoru, ne bih mogla da vam kažem da li je istraga proširivana na još neka lica – kaže za "Politiku" Aleksandra Nešković, sekretar Drugog opštinskog suda u Beogradu.
--------------------------------------------------------------------------
Javašluk na terenu
Nadležni iz Inspekcije rada upozoravaju investitore da će sve do oktobra nadzirati gradilišta i da su izvođači radova dužni da zaštite svoje radnike. Kako smo obavešteni, od aprila do danas inspektori su obišli 1.269 gradilišta na kojima je bilo zaposleno gotovo 23.000 radnika i doneli više od 1.000 rešenja o otklanjanju nedostataka. Tom prilikom doneto je i 135 naloga o zabrani rada i 178 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka.
U Inspekciji kažu da se najčešće događa da izvođač ili investitor nema prijavu o početku radova i propisan elaborat o uređenju gradilišta. Ako ovaj dokument i postoji, on vrlo često ne odgovara stvarnom stanju na placu na kome se gradi. Skele, radne platforme ili konstrukcije za sprečavanje odrona u nekim slučajevima uopšte ne odgovaraju propisanim standardima.
– Prolazi i staze za kretanje radnika na gradilištu često nisu uređeni. Uglavnom ne postoji ni pisani sporazum između dva ili više izvođača koji rade na istom mestu, tako da ne možemo da utvrdimo ko od njih izdvaja sredstva za bezbednost i zaštitu radnika na gradilištu – objašnjavaju u Inspekciji rada.
Zbog toga radnici često ne nose zaštitne šlemove ili opasače za rad na visini, a diskutabilna je i bezbednost mašina koje koriste, tvrde nadležni.
U ovoj inspekciji nisu mogli da nam odgovore koja je starosna granica za zaposlene u građevini, niti da li postoji propisano maksimalno radno vreme za one koji su angažovani na teškim fizičkim poslovima. I. Ćuk
M. Derikonjić
[objavljeno: 01.08.2006.]
