Izvor: Blic, 23.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šljivančanin se javio ministru
Šljivančanin se javio ministru
BEOGRAD - Za dobrovoljan odlazak u Hag Saveznom ministarstvu pravde su se, osim generala Dragoljuba Ojdanića, do juče po podne prijavili bivši potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović, nekadašnji predsednik RSK Milan Martić i general Mile Mrkšić - saznaje 'Blic'. Saveznom ministru pravde Savi Markoviću juče se javio i pukovnik Veselin Šljivančanin.
- Markovića sam pozvao telefonom, jer nisam u Beogradu. Nemam advokata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << niti imam nameru da ga anagažujem jer se ne osećam krivim - rekao je Šljivančanin za 'Blic', ne želeći da precizira da li će i on biti dobrovoljni putnik u Hag. Šainovićevi, Mrkšićevi i Martićevi advokati razgovarali su juče u sektoru za pravosuđe Saveznog ministarstva pravde o detaljima procedure odlaska njihovih klijenata u Hag. Strahinja Kastratović, advokat Milana Martića, rekao je da je predsednik bivše RSK odlučio da se prijavi 'svojoj državi, pa potom, preko svoje države' da ode u Hag. Kastratović je rekao da će se sa Saveznom vladom i nadležnima 'dogovoriti kada će Martić ići u Hag', kao i da Martić nikoga neće teretiti pred Tribunalom.
Pomoćnik saveznog ministra pravde Nebojša Šarkić kazao je da se oficir bivše JNA Vladimir Kovačević, zvani Rambo, koga Haški tribunal tereti za ratne zločine počinjene 1991. godine na dubrovačkom ratištu, nije javljao u Ministarstvo pravde. Šarkić je, međutim, potvrdio da se Kovačević javio u Okružni sud i dodao da će to biti priznato kao dobrovoljna predaja.
Pošto većini optuženih, kao licima sa Interpolovih poternica, preti opasnost da budu uhapšeni čim pređu državnu granicu, jugoslovenske vlasti su preduzele korake kako bi dobrovoljni putnici za Hag neometano i bez neprijatnosti stigli do Tribunala. Po dogovorenoj proceduri, Ministarstvo pravde obaveštava beogradsku kancelariju Međunarodnog krivičnog suda o odlasku optuženog, a kancelarija ovu informaciju prosleđuje Tribunalu i holandskim vlastima. Džim Lendejl, portparol Tribunala, rekao je da osoba optužena za ratne zločine, ako se dobrovoljno preda, po dolasku u Hag ide pravo u pritvorsku jedinicu u Ševeningenu.
- Procedura je jasna: optuženi se prijavljuje pritvorskoj jedinici i o tome odmah biva obavešten sud - rekao je Lendejl i dodao da Tribunal još nema nikakvih zvaničnih informacija o eventualnom dolasku Dragoljuba Ojdanića i Nikole Šainovića. Naglasio je i da još nije poznato da li će biti smešteni u istom delu pritvorske jedinice u kojoj je i Slobodan Milošević.
Lendejl je odbacio spekulacije o tome da bi optuženi, ukoliko se dobrovoljno prijave i uz garancije jugoslovenskih vlasti, odmah mogli da budu pušteni na slobodu do početka suđenja.
- Optuženi dolazi u pritvorsku jedinicu i neposredno potom sledi njegovo prvo pojavljivanje pred sudom na statusnoj konferenciji kada mu se formalno čita optužnica i on se izjašnjava o tome da li se smatra krivim ili ne. Posle toga, on ili njegovi zastupnici mogu da traže privremeno puštanje na slobodu kada će, eventualno, priložiti i državne garancije - objasnio je Lendejl. E.B. Bez spiska optuženih
Pomoćnik saveznog ministra pravde Nebojša Šarkić kazao je juče da Ministarstvo neće objaviti spisak optuženih pred Haškim tribunalom koji su se dobrovoljno prijavili za predaju Tribunalu. Prema njegovim rečima, optužnice onih koji se ne odluče na dobrovoljnu predaju mogle bi biti predate nadležnim sudovima ili večeras ili sutra, budući da je sinoć u ponoć istekao rok za dobrovoljnu predaju haških optuženika. Ojdanić putuje nakon garancija Vlade
Advokat Vojislav Seležan potvrdio je da je s Ministarstvom pravde dogovoren odlazak njegovog klijenta Dragoljuba Ojdanića u Hag, ali da se čeka sednica Savezne vlade na kojoj će se dati garancije za lica koja se doborovoljno predaju tamošnjem sudu za ratne zločine. Inače, Ojdanić je u intervjuu Radiju 'Slobodna Evropa' naglasio da odlazak u Hag ne smatra 'dobrovoljnom predajom' i da se odlučio na taj korak kako bi iskoristio 'najpovoljniju varijantu da odbrani čast vojske, države i naroda'. On je rekao da je ogorčen na domaće državne organe jer nisu pokrenuli istražni postupak protiv njega, po zahtevu koji je sam pre godinu dana pokrenuo, kao i zbog toga što mu nisu dostavili čak ni tekst optužnice.
- Moram vam reći da sam takvim postupkom svoje države i naroda, prema kojima sam ja časno izvršio sve svoje obaveze, strašno povređen - naglasio je Ojdanić. Od policajca do predsednika SAO Krajina
Milan Martić je rođen 1954. godine u selu Žagrović kod Knina. Po završetku Više škole unutrašnjih poslova postaje inspektor u kninskom SUP-u, a početkom leta 1990. godine, Martić predvodi grupu kninskih policajaca koja odbija da na kape stavi 'šahovnice'. Ubrzo potom, imenovan je za sekretara novoformirane SAO Krajina. Martić je bio i jedan od glavnih aktera postavljanja barikada oko Knina, zbog čega je u šibenskom Okružnom sudu u odsustvu osuđen na 20 godina zatvora.
Nakon proglašenja RSK 19. decembra 1991. godine, Martić postaje ministar policije i tu funkciju obavlja sve do izbora za predsednika RSK u decembaru 1993. godine. Posle 'Oluje' Martić prelazi u Banjaluku, gde je nesmetano živeo i nije se krio od vojnika Sfora do leta 1997. godine, kada su počela prva hapšenja optuženih za ratne zločine. Protiv Martića je, inače, Tribunal 1995. godine podigao optužnicu zbog raketiranja Zagreba.
