Izvor: Blic, 22.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šešelj: Tužilaštvo preti svedocima odbrane
Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je danas na redovnoj statusnoj konferenciji pred Haškim sudom da je predao spisak sa imenima i izjavama još 14 osoba kojima je, kako tvrdi, Tužilaštvo tribunala pretilo i zastrašivalo ih kako bi svedočili protiv njega, povodom optužbe za ratne zločine.
Francuski sudija Žan Klod Antoneti najavio je prethodno da će sledeća statusna konferencija u postupku protiv Šešelja biti održana 5. juna, ali nije saopštio kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi suđenje moglo da počne. Na prethodnoj statusnoj konferenciji tužilac je izrazio očekivanje da će u novembru biti spreman za početak procesa. Antoneti je najpre obavestio Šešelja o odlukama povodom njegovih zahteva, među kojima je i krivična prijava protiv glavnog tužioca tribunala Karle Del Ponte, zbog nepoštovanja suda. Šešelj je, naime, ocenio da tribunal štiti Karlu Del Ponte.
"Reč je o dva krivična dela - za jedno se meni sudi, a za drugo sam podneo prijavu protiv Karle Del Ponte i dvoje njenih saradnika zbog povrede pravila suda. Ovo drugo krivično delo je mnogo teže od onog koje se meni pripisuje. U dosadašnjoj praksi su sudska veća u ovakvim slučajevima odmah prekidala postupak i počinjala postupak protiv onoga ko je optužen za nepoštovanje suda. Podneo sam i spisak sa imenima još 14 osoba koje je tužilaštvo zastrašivalo", izjavio je Šešelj.
Prema njegovim rečima, na spisku je i ime supruge bivšeg predsednika Republike Srpske Krajine Milana Babića, koji je izvršio samoubistvo u pritvoru tribunala.
"Babić je bio predviđen kao krunski svedok protiv mene, ali se ubio, pošto mu je prekipelo. Moji stručni saradnici i dalje prikupljaju imena ljudi koje je tužilaštvo zastrašivalo i pokušalo da ih potkupi da lažno svedoče protiv mene. Sada se ti ljudi sami javljaju", izjavio je Šešelj i dodao da "preti opasnost da optuženi pobegnu, jer Karla Del Ponte odlazi u septembru".
Povodom Babićevog samoubistva i nedavne smrti u zatvoru Miroslava Deronjića, osuđenog zbog ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, Šešelj je pred sudom rekao: "Jednog ste naterali da se obesi, jednog da dobije galopirajući rak. To se dešava lažnim svedocima. Dao sam nalog svojim saradnicima da ispitaju suprugu Deronjića. On je pod pritiskom morao da bude ovde lažni svedok i trebalo je da svedoči protiv mene, iako nisam optužen za dela o kojima je trebalo da svedoči".
Na primedbu tužioca da je krivična prijava protiv predstavnika tužilaštva zbog nepoštovanja suda poverljive prirode, Šešelj je odgovorio: "Ono što su vaša krivična dela ne može da bude tajna".
Tužilac je odbacio navod da su potencijalni svedoci protiv Šešelja podmićivani i da im je prećeno. Antoneti je nagovestio da bi "sud mogao da dođe do situacije u kojoj bi pojedini postupci mogli da traju i posle 2008. godine", kada bi, strategijom okončanja rada tribunala, trebalo da budu završena sva prvostepena suđenja u Hagu.
Povodom Šešeljeve tvrdnje da bi Karla Del Ponte mogla da ode iz tužilaštva u septembru, a da Švajcarska, čiji je državljanin, nije obavezna da izručuje svoje građane, Antoneti je rekao da postoje instrumeni kojim bi određene osobe mogle biti privedene.
Suđenje Šešelju formalno je počelo 27. novembra, uvodnom reči tužioca. Prekinuto je pošto je Šešelj stupio u štrajk glađu i zbog žalbe povodom odluke o oduzimanju prava da se optuženi sam brani. Apelaciono veće omogućilo je Šešelju da sam sebe zastupa i da proces ponovo počne. Predsednik tribunala Fausto Pokar promenio je 4. maja 2006. sudsko veće kojem je dodeljen Šešeljev predmet. To je bila druga promena sudija. Od tada su, umesto pretpretresnog veća u kojem su bili Karmel Agius, Antoneti i Kevin Parker, slučaj preuzeli Alfons Ori, Patrik Robinson i Bakone Žustis Moloto. Prvi pretpretresni sudija u tom predmetu bio je, inače, Volfgang Šomburg. Pokar je krajem prošle godine još jednom zamenio sudije. Tako će pretpretresni postupak, a kasnije i suđenje, umesto pred tročlanim većem kojim predsedava Ori, biti pred većem sudije Antonetija.
Šešelj je optužen za zločine u Vukovaru, Voćinu, Bosanskom Šamcu, Zvorniku i Hrtkovcima, od 1991. do 1993. godine. Izmenjenom optužnicom su optužbe proširene i za više od 500 ubistava, a spisku gradova gde su navodno počinjeni zločini sa kojima je Šešelj doveden u vezu dodati su Sarajevo, Mostar, Nevesinje i Bijeljina. Tužilaštvo je kasnije suzilo optužnicu po nalogu sudskog veća, tako što neće biti izvođeni dokazi o navodnim zločinima u Zapadnoj Slavoniji, Brčkom, Bijeljini i Borašnici, odnosno Boračkom jezeru. Neće biti izvođeni ni dokazi koji se odnose na Bosanski Šamac.
Šešelj je dobrovoljno došao u Hag 24. februara 2003. godine, pošto je protiv njega 10 dana ranije objavljena optužnica. Pred sudom je 26. februara 2003. izjavio da nije kriv ni po jednoj od 14 tačaka optužnice.
