Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Nov.2018, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Serijal RTV "Prisajedinjenje 1918. godine - Svedoci istorije": Delegati iz Kikinde
Na Velikoj narodnoj skupštini o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, koja je održana u Novom Sadu, 25. novembra 1918. godine, bilo je i šesnaest delegata iz Velike Kikinde. Na jedinstven i dostojanstven način ugledni građani Velike Kikinde diplomatski su nastojali da zadrže ono što su smatrali svojom postojbinom, a poseban doprinos dali su dr Sava Putnik, dr Milivoj Kenđelac i Đorđe Grujić, veoma obrazovani i poštovani ljudi tog doba.
''Ko ne živi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u otadžbini, ne zna za ukus života'', glasila je stara poslovica kojom su se vodili i delegati Velike Kikinde kada su iz ravnog severnog Banata krenuli put Novog Sada na Veliku narodnu skupštinu o prisajedinjenju matici Kraljevini Srbiji, tog 25. novembra 1918. godine. Hladan severac, nepregledna zaorana crnica, sve je mirisalo i podsećalo ih na Banat, na slobodu, na pobedu.
''Doneta je odluka da se izvrše izbori za delegate koji će predstavljati svoje krajeve i opštine na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu. Veliku Kikindu predstavljalo je 16 Kikinđana, a treba da se zna da je sa njima pošlo i osmoro Mokrinčana, takođe predstavnici na Velikoj narodnoj skupštini'', izjavio je za RTV Lazar Demić, profesor istorije
Posebnu ulogu u prisajedinjenju Kraljevini Srbiji imali su delegati dr Sava Putnik, predsednik Suda u Kikindi, a potom i Kasacionog suda u Novom Sadu. Svoj doprinos pružio je i jedan od najškolovanijih Kikinđana, Đorđe Grujić, koji je završio tri fakulteta u četiri države, a radio je i kao profesor na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Nemerljiv značaj ima i dr Milivoj Kenđelac, iz ugledne advokatske porodice, koja se, nažalost, nakon njegove smrti ugasila.
''Ratni uslovi, oslobođenje, euforija, upravo će to biti glavni razlog što su Srbi sa velikim oduševljenjem ispunili svoju viševekovnu želju", kaže Demić.
Veliki rat zavio je u crno mnoge porodice u Velikoj Kikindi. Nije htelo paorsko srce da udari na brata već se onako drčno i inadžijsko pridružilo ruskoj vojsci, i zajedno sa saborcima položilo život negde u Dobrudži u Rumuniji. Dobar deo dobrovoljaca iz Banata bio je u jedinicama koje su probile Solunski front.
''Ovo nije povratak u prošlost, već sećanje na naše pretke i na sve ono što su učinili za nas. Položili su svoje živote za naš život i slobodu koju danas uživamo'', izjavio je Ostoja Vojinović iz Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920.
Ne postoji jednostavan put do slobode i mnogi su morali da prođu i više puta kroz dolinu smrti, kako bi dosegli vrh svojih želja. Vođeni tom željom, i Kikinđani, seljaci, trgovci, sudije, obični građani, ostavili su duboki trag u istoriji, a potomstvo učinili ponosnim jer im preci ostaviše dostojanstvo u borbi za najvažnije životne vrednosti.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
