Izvor: Kurir, 18.Jul.2011, 14:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SKANDALOZNA PRESUDA: KEPIRO NIJE KRIV!
BUDIMPEŠTA - Sud u Budimpešti presudio je danas da bivši kapetan mađarske žandarmerije Šandor Kepiro (97), optužen za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma tokom zloglasne Novosadske racije u januaru 1942. godine, nije kriv, javile su svetske novinske agencije. Tužilaštvo je tražilo zatvorsku kaznu, dok je odbrana insistirala da Kepiro bude oslobođen.
Prema optužnici budimpestanskog tužilaštva, podnetoj 14. februara ove godine, Kepiro je kao kapetan mađarske žandarmerije >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << učestvovao u raciji u Novom Sadu i okolnim naseljima, od 21. do 23. januara 1942. godine, kada je pod led bačeno najmanje 1.200 Srba, Jevreja i Roma.
Krajem Drugog svetskog rata, Kepiro je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10 odnosno 14 godina zbog pomenutih zločina, ali je uspeo da ih izbegne bekstvom najpre u Austriju, a u leto 1948. godine u Argentinu.
U Mađarsku se vratio 1996. godine da u domovini provede poslednje dane svog života. Osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine.
Suđenje u Budimpešti počelo je 5. maja ove godine, kada je Kepiro izjavio da je nevin, da nije učestvovao u krvoproliću, niti da je tada dobio naređenje da ga izvrši. Prvom saslušanju je prisustvovao srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. Ovo će verovatno biti poslednje suđenje nekom ratnom zločincu iz Drugog svetskog rata.
Zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je danas da ne može da komentariše prvostepenu presudu suda u Budimpešti, kojom je bivši kapetan mađarske žandarmerije Šandor Kepiro oslobođen optužbi, ali da očekuje da će se mađarsko tužilaštvo žaliti na tu odluku.
"Ovo je prvostepena presuda i ne možemo da je komentarišemo. Naravno da njom nismo zadovoljni i očekujemo da će mađarsko tužilaštvo uložiti žalbu na tu presudu", rekao je Vekarić Tanjugu. On je dodao da je bitno da se dostigne pravda za žrtve.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je danas FoNetu da je iznenađen presudom suda u Budimpešti kojom je Šandor Kepiro oslobođen optužbe za ratni zločin, napominjući da je očekivao osuđujuću presudu, uz najavu da će mađarski tužilac podneti žalbu, javlja FoNet. Vukčević je u izjavi telefonom ocenio da se ovakvom odlukom suda u Budimpešti šalje negativna poruka javnosti.
"Očekivao sam da će, bez obzira na protok vremena, doći do satisfakcije za žrtve i zadovoljenja pravde, ali to se nije desilo", ukazao je Vukčević. On je naglasio da je neprijatno iznenađen ponašanjem publike, koja je aplauzom propratila oslobađajuću presudu Kepiru. Vukčević je objasnio da će se čitanje presude na mađarskom jeziku nastaviti i sutra, tako da će tek kada vidi razloge zbog kojih sud nije prihvatio dokaze mađarskog tužilaštva moći i da ih komentariše.
Vukčević je podsetio da je srpsko tužilaštvo za ratne zločine asistiralo mađarskom tužilaštvu, dajući logistiku, ustupanjem određene dokumentacije. Prema rečima Vukčevića, interesantno je da je Kepiro, kojeg su faktički uneli u sudnicu, rekao da će ostati samo da sasluša presudu i da će je zatim napustiti, što mu je odobreno, ali je, ipak, ostao, kada je čuo da je oslobođen.
"U komunikiciji sam sam mađarskim tužiocem, on je najavio da će se žaliti i videćemo šta će biti povodom te žalbe", rekao je Vukčević. Prema rečima Vukčevića, u sudnici je bio i direktor Centra Simon Vizental, Efraim Zurof sa kojim se dogovorio da se vidi, kako bi razmotrili šta još mogu da urade povodom ovog slučaja.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak rekao je danas da nije iznenađen presudom suda u Budimpešti koji je oslobodio optužbe bivšeg kapetana mađarske žandarmerije Šandora Kepira (97) za ratni zločin u Drugom svetkom ratu.
"U zemlji gde veliki broj glasova dobije profašistička stranka i gde postoje pokazatelji da je neonacizam u porastu, ne možete očekivati nešto drugo", rekao je Nećak Tanjugu. Navodeći da je Kepiro državljanin Mađarske i da dugo boravi u njoj, Nećak je podsetio da se dugo čekalo na podizanje optužnice protiv bivšeg kapetana mađarske žandarmerije.
Prema rečima Nećaka, optužnica nije podignuta zahvaljujući dobroj volji Mađarske, već zbog jakog pritiska spolja. Nećak je istakao i da veruje da će biti određenih reakcija, ali da ne očekuje promenu presude.
Direktor Centra Simon Vizental Efraim Zurof izjavio je danas da odluka suda u Budimpešti da Kepiro, optužen za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma tokom zloglasne Novosadske racije januara 1942. godine, nije kriv predstavlja uvredu za žrtve u Novom Sadu.
"To je apsolutno nečuvena odluka koja je suprotna prikupljenim dokazima", rekao je Zurof za Tanjug. Zurof očekuje da će Tužilaštvo na odluku suda u Budimpešti podneti žalbu i da će presuda biti drugačija.
"Očekujem da će posle podnošenja žalbe, presuda biti dugačija i mogu vam obećati, mogu obećati narodu u Novom Sadu i narodu u Srbiji da ću učiniti sve što je u mojoj moći da odluka bude promenjena", istakao je Zurof.
Ko je Šandor Kepiro
Kepiro je rođen 1914. u Sarkadu, nevelikom mestašcu smeštenom uz samu granicu Rumunije, koja se, istina, u vreme njegovog rođenja nije tu nalazila. Kada je aprila 1941. rasparčana Kraljevina Jugoslavija, Bačka i Baranja (kao i Prekmurje) okupirane su, i anektirane, od strane Hortijeve Mađarske, uprkos činjenici da su dve vlade decembra 1940.potpisale “Sporazum o prijateljstvu”.
Uoči napada na Jugoslaviju grof Pal Teleki mađarski ministar, uznemiren nemoralnošću tog čina, obzirom na postojeći sporazum, izvršio je samoubistvo. Najcrnju “stranicu” okupacija Bačke, od strane Mađarske, tokom Drugog svetskog rata imala je u poznatom pogromu s kraja januara 1942. poznatom kao “Novosadska racija”.
Mađarska žandarmerija, tada je pohapsila hiljade građana Novog Sada, Jevreja i Srba, a ubijeno je, i potom bačeno pod led, 1.246 Novosađana, pri čemu su 165 bili deca a 809 Jevreji.
Centar "Simon Vizental", na čijem je čelu Efraim Zurof, locirao je Šandora Kepira krajem 2006. u Budimpešti. Kepiru je prethodno, u dva navrata, suđeno u Mađarskoj zbog zločina u Novom Sadu januara 1942. i to 1944. godine zbog “povrede žandarmerijsklog kodeksa” , kada je osuđen na 10 godina zatvora.
Suđenje izrvršiocima pogroma u Novom Sadu pod Hortijevim režimom bilo je posledica nesebičnog zalaganja Endre Bajči Žilinskog, uglednog političara i narodnog poslanika, što će se završiti tragičnim krajem i samog Žilinskog decembra 1944. kada je Horti već bio interniran od strane Nemaca.
Nakon što je nacistička Nemačka izvršila direktnu okupaciju Mađarske, tadašnji opunomoćeni zastupnik Berlina dr Edmund Vesemajer 30. marta 1944. godine zahtevao je od mađarskog premijera Deme Stojaija “ukidanje Novosadskog procesa i punu rehabilitaciju optuženih mađarskih oficira”.
U slučaju Kepira i drugih, pokrenuto je vraćanje čina i kao rezultat doneta je Uredba načelnika Generalštaba od 31. maja 1945. godine kojom je Kepiru vraćen čin koji je imao. Godine 1946. kada se Kepiro nalazio u Austriji, njemu je ponovo suđeno u odsustvu, i osuđen je zbog ratnih zločina na 14 godina zatvora.
U Argentinu je Kepiro pobegao 1948. poput mnogih drugih nacističkih ratnih zločinaca, i tamo je boravio do 1996, kad se obratio mađarskoj ambasadi u Buenos Ajresu s molbom da se vrati u u svoju zemlju, što mu je omogućeno.
Mađarska vlada, na zahtev Centra "Simon Vizental", ponovo je pokrenula postupak protiv Kepira, pošto prema zakonima te zemlje, osobama kojima je suđeno za ratne zločine u odsustvu, posle njihovog hapšenja, mora biti ponovo suđeno. Zahtev za sprovođenje istrage protiv bivšeg mađarskog oficira podnelo je 2008. godine i Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji.
Proces protiv njega nastavljen je maja ove godine, pošto su medicinski stručnjaci pravosudnih organa ustanovili da je fizički i mentalno sposoban da shvati šta se u sudnici dešava. Kepiro se direktno teretio za ubistvo više desetina ljudi, čiji je identitet utvrđen, tokom Novosadske racije. Među njima je bilo i jedanaestoro dece.
Svedoci su potvrdili da se sećaju Kepira u vreme Novosadske racije kao žandarmerijskog kapetana. Između ostalog osumnjičen je i da je učestvovao u deportacijima novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic tokom 1944. godine.
