Izvor: S media, 07.Okt.2011, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji: Đorđe zbog alkohola pao kroz prozor
Ispovest roditelja gimnazijalca Đorđa Marickog (16), stradalog na ekskurziji u Budimpešti.Obdukcijom utvrđeno da je bio pod dejstvom alkohola kad je slučajno pao iz sobe hotela.
Budimpešto, ne volim te više! - zaridala je četrnaestogodišnja Ivana Maricki i zgužvala na grudima crnu majicu sa natpisom "I love Budapest", koju joj je kupio brat Đorđe (16) na ekskurziji, samo nekoliko sati uoči tragičnog pada sa petog sprata hotela "Golden park".
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Majica je stigla kući pre Đorđa, doneli su je čemerni roditelji Zoran i Zlata kasno u četvrtak uveče iz Budimpešte gde su išli najtužnijim mogućim povodom - da identifikuju telo svog stradalog sina. Tada su im dali torbu sa njegovim ličnim stvarima.
Budimpešta: Policija istražuje moguće ubistvo učenika
Sutra dan žalosti u Sremskoj Mitrovici
Svi će se đaci vratiti, samo moj Đorđe neće!
U petak kasno uveče telo dečaka dopremljeno je u porodičnu kuću Marickih u Martincima, nadomak Sremske Mitrovice. Nekoliko sati pre toga roditeljima je javljeno da je obdukcija u mađarskom Institutu za sudsku medicinu završena. Ustanovljeno je da je Đorđe bio u alkoholisanom stanju te kobne noći između utorka i srede kada je pod nerazjašnjenim okolnostima, oko 3.30, pao kroz prozor sobe 523.
- Bio je sportista, trenirao je tenis, nije pušio i pio... ali možda je s drugarima uzeo piće, da ne ispadne da se izdvaja - grče se misli dečakove majke Zlate (46). - Te večeri javio se telefonom sestri Ivani, rekao da idu u neki kafić na oproštajnu žurku. To je poslednji put da smo čuli vesti od njega.
Majčino lice ispijeno je od suza, nesanice i bola, kao i lice njenog supruga Zorana (50). Ne mogu da razumeju zašto je ovolika nesreća neočekivano grunula u njihovo, godinama brižljivo sređivano, porodično gnezdo.
Kako je ispao kroz prozor - misterija je koja nikada neće biti potpuno odgonetnuta. Da li se prenuo iz sna kada su njegovi drugari iz sobe, Bane i Ostoja, zalupali na vrata jer su zaboravili magnetne kartice? Njih dvojica su rekli roditeljima da su ga zvali i na mobilni, a zatim dugo lupali na vrata.
- Znam moje dete, bio je težak na buđenju. Kad ga preneš iz sna, ne zna gde je, zbuni se... A, rekli su nam da je krevet bio kraj prozora koji je u tom trenutku bio otvoren - prebira svoje mučne misli nesrećna majka.
Od kada je čuo strašnu vest, njen suprug Zoran se okovao ćutanjem. Jedva prozbori poneku reč sa brojnim komšijama, poznanicima i rodbinom, koji se već tri dana smenjuju u njihovoj kući. Kaže da nisu imali snage da uđu u hotelsku sobu u kojoj je njihov sin proveo poslednje trenutke svog mladog, nedosanjanog života.
Zlata odbija da uzme sedative, ne želi da olakša sebi bol sve dok sina ne isprati na večno počivalište. I u trenucima tuge ne zaboravlja da naglasi zahvalnost MUP Srbije, koji je njoj i suprugu za samo dva sata izdao pasoše u Beogradu, ali i službenicima srpske ambasade u Budimpešti i ljudima iz Agencije "Fantast turist" koji su im bili oslonac na njihovom tužnom putu do Mađarske i natrag.
(Novosti)
.jpg)
