Izvor: Blic, 25.Sep.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ročište u roku od 15 dana
Beograd - Postupci pred srpskim sudovima od 2012. godine biće slični onima koji se vode u SAD i sudnicama Haškog tribunala ukoliko bude usvojen novi zakonik o krivičnom postupku(ZKP) čiji je nacrt na javnoj raspravi.
Jedno od novih rešenja u ovom zakonskom projektu postavlja obavezu sudu da održi ročište i na njemu ispita, odnosno potvrdi ili odbaci optužnicu.
Ročište se održava pred tročlanim vanpretresnim većem u roku od 15 dana od prijema optužnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako se okrivljeni nalazi u pritvoru ili 30 dana ako je na slobodi. Ročištu prisustvuju tužilac, branilac i okrivljeni i iznose svoje argumente i kontraargumente.
- Ispitivanje i kontrola optužnice je uslov bez kojeg se ne može ići na suđenje. Ideja je da se u što ranijoj fazi postupka odbace optužnice koje su loše utemeljene, odnosno u kojima nema opravdane sumnje da je učinjeno krivično delo - kaže za „Blic" dr Goran Ilić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član radne grupe za izradu ZKP-a.
Od trenutka kada optužnica bude potvrđena, nastavlja profesor Ilić, nastupaju posledice pokretanja krivičnog postupka protiv okrivljenog.
- Sve ono što je tužilac ranije radio nema nikakve reperkusijena prava i radni status osumnjičenog. Posledice nastaju tek kada nakon ročišta sud kaže da ima osnova za suđenje. Primera radi, neko ko konkuriše na radno mesto u toku tužilačke istrage ne bi imao nikakve prepreke da bude primljen na to mesto. Ali to ne bi bilo moguće ukoliko protiv ovog osumnjičenog optužnica bude potvrđena - precizira dr Ilić.
Novinu predstavljaju i odredbe koje propisuju da se posle potvrđivanja optužnice, a pre početka glavnog pretresa održi pripremno ročište. Ovo ročište, na koje se pozivaju tužilac, okrivljeni, njegov advokat i oštećeni, održava se pred predsednikom veća kome je dodeljen predmet, ali bez prisustva javnosti.
Predsednik veća mora da odredi pripremno ročište najkasnije mesec dana ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od dva meseca ako je optuženi na slobodi. Ako su javni tužilac, optuženi i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivičnog dela u odnosu na određene tačke optužnice, predsednik veća će odrediti pripremno ročište za deo optužnice koji nije obuhvaćen sporazumom.
- Na pripremnom ročištu predsednik veća poziva stranke da kažu šta će dokazivati na glavnom pretresu, a šta neće. Tačnije, oni treba da se izjasne šta je u optužnici sporno, a šta nije. Ono što se utvrdi da je nesporno, neće se više dokazivati na sudu - ističe profesor Ilić.
Kazne i nakon pripremnog ročišta
Kada okrivljeni na pripremnom ročištu prizna da je učinio krivično delo i ako drugi dokazi ne protivureče njegovom iskazu, predsednik veća može odmah održati glavni pretres. Na ovom suđenju izvode se samo dokazi koji se odnose na vrstu i visinu krivične sankcije. To praktično znači da u ovakvim slučajevima sud odmah može da pređe na izricanje kazne.
