Izvor: Blic, 13.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pukao mi film zbog državne nepravde
Pukao mi film zbog državne nepravde
GORNJI MILANOVAC - Nebojša Miladinović, koji je pre dve nedelje pucao u kompjutere u Poreskoj upravi u Gornjem Milanovcu, izazvao požar i pri tom ranio dvoje ljudi, kaže da se ne kaje zbog materijalne štete, ali da mu je žao povređenih, jer nije imao nameru nikoga da povredi.
U ekskluzivnoj ispovesti za 'Blic' Miladinović se priseća događaja o kome je danima brujala cela Srbija i priča zašto se odlučio na tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << brutalan korak.
'Ne kajem se zbog paljenja, samo mi je žao povređenih. Svestan sam da ću ovom izjavom otežati svoj položaj na sudu, ali to što sam naumio, i uradio sam', kaže Miladinović.
On je ubeđen da je na taj način 'progovorio', kako objašnjava, 'u ime svih privatnika ove zemlje koji teško privređuju, a još teže plaćaju poreze i, ne daj Bože, kazne'.
'Pitam se samo da li je moja kazna od 120.000 dinara realna. Koliko meni treba trupaca da preturim preko ruku na mojoj strugari, pa da to zaradim. Naša vlast je izgubila vezu sa realnošću', kaže Miladinović.
Miladinović je vlasnik privatne strugare u selu Klatičevo kod Gornjeg Milanovca. On je platio porez od 196.000 dinara sa tri dana zakašnjenja, a dan pre nego što će napraviti haos u Poreskoj upravi saznao je da mora da plati i kaznu od 120.000 dinara. Nešto više od dve nedelje od nemilog događaja ovako prepričava kako je to doživeo i kako je isplanirao da krene u isterivanje pravde:
'Kada sam saznao koliku su mi kaznu odrezali, rešio sam da zapalim kompjutere i dokumenta Poreske uprave jer su ti ljudi uništili gornjomilanovačku privredu'.
Sutradan je krenuo naoružan puškom i benzinom. Tih trenutaka se i te kako seća.
'U tom trenutku sam samo osećao da činim dobro privatnom sektoru koji muku muči i koga država globi, a s druge strane se u njega zaklinje. Bio sam svestan da to ne može izaći na dobro i da tako mogu da naudim sebi i porodici, ali u meni je sve puklo. Posle kazne od 120.000, samo sam video kraj za sebe i svoju strugaru, a čitav život sam njoj posvetio.'
Od Miladinovićevih prijatelja koji su u kontaktu sa njegovom porodicom saznali smo da je on još posle prve posete rekao da je zadovoljan tretmanom u zatvoru. Svi su prema njemu korektni i ono što mu možda najviše znači da ga 'ne gledaju kao čoveka koji je hteo da ubije, već samo kao čoveka kojem je, zbog državne nepravde, 'pukao film'. Bile su to njegove reči.
Miladinović, kako saznajemo, u pritvoru redovno uzima terapiju i dobro se oseća. Jedino ga brine kako će njegova deca uspeti da izdrže 'namet države' i da li će njegova strugara, u koju je uložio ceo život, moći da radi. E. B.
