Izvor: Politika, 18.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Provera političkih presuda
Ministar inostranih poslova u izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije Momčilo Ninčić bio je osuđen u odsustvu na osam godina prinudnog rada
Pred sudskim većem Okružnog suda u Beogradu juče je održana prva sednica u postupku rehabilitacije. Veće sastavljeno od troje sudija, krivičara, parničara i sudije iz Odeljenja za upravne sporove, razmatralo je pet zahteva za rehabilitaciju ljudi koji su iz političkih ili ideoloških razloga, od 1941. godine do stupanja na snagu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovog zakona, nepravedno osuđeni. Zahteve su podneli njihovi rođaci, a među njima je bio i zahtev za rehabilitaciju Momčila Ninčića, ministra inostranih poslova u izbegličkoj vladi Kraljevine Jugoslavije, kome je 1946. godine izrečena veoma stroga kazna. Sud Federativne Narodne Republike Jugoslavije osudio je Ninčića, u odsustvu, na osam godina prinudnog rada, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva. Istom presudom je osuđen i vođa četničkog pokreta Dragoljub Mihailović.
– Izrečena presuda je bez realnog osnova, što se vidi i iz njene sadržine i opisa dela koja se Ninčiću stavljaju na teret. Ona je politička i ideološka. To je presuda pobednika nad pobeđenim. Izbeglička vlada, na čijem se čelu Ninčić nalazio, bila je antifašistička. Osim toga, Ninčić je između dva svetska rata bio predstavnik Kraljevine Jugoslavije u Društvu naroda, a opštepoznato je kako se ta organizacije odnosila prema fašizmu – rekao je prilikom obrazlaganja zahteva za Ninčićevu rehabilitaciju Goran Petronijević, zastupnik porodice Momčila Ninčića.
Momčilo Ninčić je bio profesor univerziteta i uticajni političar. Rođen je 10. juna 1876. godine u Jagodini. Posle završene srednje škole odlazi u Francusku i u Parizu studira pravne nauke. Tamo je i doktorirao 1899., kad je postavljen za sekretara u Ministarstvu finansija. Profesor na Pravnom fakultetu Velike škole postaje 1902. godine. Bio je sekretar u Ministarstvu finansija, kasnije i ministar finansija, ministar pravde, a zatim i ministar trgovine i industrije. Na čelu Ministarstva inostranih dela bio je dva puta, od januara 1922. do decembra 1926. godine.
Na Četvrtom zasedanju Lige naroda, 1923. godine, bio je izabran za predsednika finansijske komisije, dok je na Sedmom zasedanju 1926. bio izabran za predsednika Lige naroda. Ministar inostranih dela ponovo postao je 27. marta 1941. godine i na tom mestu, u izbegličkoj vladi u Londonu, ostao je do 1. januara 1943. godine.
Bio je pobornik stvaranja evropskih saveza kao što je "Mala antanta", kao i ideje ujedinjene Evrope. Bio je istaknuti član Radikalne stranke i više puta je biran za poslanika. Od 1921. bio je direktor časopisa "Novi život". Napisao je veliki broj stručnih i naučnih radova, a poznatije knjige su mu "Sistem neposrednih poreza u Srbiji", "Carinski savez Srbije i Bugarske", "Spoljna politika Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca" i druge. Umro je 1949. godine u Lozani.
Predsednik sudskog veća, sudija Branislav Bosiljković, na jučerašnjem prvom zasedanju beogradskog Okružnog suda po donošenju Zakona o rehabilitaciji, obavestio je zastupnike porodica osuđenih da će im rešenje koje sud bude doneo biti dostavljeno pismenim putem.
– Ministarstvo pravde mora po službenoj dužnosti jednom mesečno u "Službenom glasniku" da objavi spisak rehabilitovanih ljudi – objasnila je za "Politiku" Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.
Sudsko veće je juče razmatralo i zahtev za rehabilitaciju Predraga Bijanića, koji je presudom Okružnog suda u Šibeniku osuđen zato što je dva puta "izložio poruzi" Josipa Broza Tita.
Raspravljalo se i o zahtevu za rehabilitaciju nekadašnjeg poručnika JNA Kosane Milošević, koja je zbog "neprijateljske propagande" osuđena na četiri godine prinudnog rada i gubitak građanskih prava. Presudom koju je 1951. godine izrekao Vojni sud u Zagrebu ona je oglašena krivom zato što je u avgustu 1950. godine pred izvesnim potpukovnikom na ulici rekla da je "narod na Kosovu nezadovoljan" i da su "svi pravi komunisti ubijeni".
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 18.10.2006.]
.jpg)
