Izvor: Politika, 01.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priznanje krivice smanjuje kaznu
Izmenama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku uvode se nova krivična dela, oštrije kazne ali i sporazum o priznanju krivice, kućni pritvor i kazna za svedoke saradnike
Reći za nekog da je ubica, zločinac, lopov ili član neke mafije pre nego što to bude utvrđeno na sudu od sada je krivično delo. Prema novim odredbama Krivičnog zakonika, onaj ko ometa pravdu tako što krši pretpostavku nevinosti može biti kažnjen kaznom do šest meseci zatvora ili novčano.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Bilo je slučajeva da se ljudi bukvalno medijski linčuju, iako postupak još nije ni započeo ili je u toku, iako se prema Zakoniku o krivičnom postupku svako smatra nevinim dok se suprotno ne utvrdi pravnosnažnom presudom. Ako se kroz izjave u štampi deluje u nameri da se krši pretpostavka nevinosti, da se neko unapred osudi i da se time utiče na rad suda, to se može smatrati ometanjem pravde. Ovo krivično delo je uvedeno zato da bi se sud zaštitio od uticaja i da bi se ljudi koji su okrivljeni zaštitili od osuđivanja unapred – kaže za „Politiku” Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava.
Izmenama ZKP uvodi se i sporazum o priznanju krivice, kao nagodba između okrivljenog i tužioca, što je rešenje kakvo postoji u anglosaksonskom pravu. Kada se postupak vodi za krivično delo, za koje je propisana kazna zatvora do deset godina, javni tužilac može predložiti okrivljenom i njegovom braniocu da zaključe sporazum o priznanju krivice.
Kada se uputi taj predlog, tužba i odbrana mogu pregovarati o uslovima priznanja krivice. Ovim sporazumom okrivljeni u potpunosti priznaje krivično delo za koje se tereti, a okrivljeni i javni tužilac se dogovaraju o vrsti i visini kazne. Konačnu odluku o sporazumu o priznanju krivice donosi sud.
Novina je i to što svedok saradnik više neće dobijati potpuni oprost grehova za svoje svedočenje. I posle dobijanja tog statusa svedok saradnik ostaje u postupku kao okrivljeni, biće obuhvaćen presudom i odmeriće mu se kazna po Krivičnom zakoniku. Predviđeno je da se izrekne minimalna kazna koja se zatim umanjuje za polovinu, s tim što se izuzetno svedok saradnik može i potpuno osloboditi. Ovo rešenje svakako je dosta pravičnije od dosadašnjeg.
– U moralnom smislu svedok saradnik nije oslobođen kao do sada, već se oglašava krivim kao učinilac krivičnog dela. To omogućava da mu se oduzme korist koju je stekao protivpravno kao i da oštećeni dobije naknadu štete – navodi naš sagovornik.
Javni tužilac moći će da sudu za svedoka saradnika predloži i osobu koja je pravnosnažno osuđena, pod uslovom da je značaj njenog iskaza pretežniji od posledica krivičnog dela za koje je osuđena. To ne može biti osoba koja je pravnosnažno osuđena kao organizator kriminalne grupe ili je pravnosnažno izrečena kazna zatvora od četrdeset godina.
Među novinama koje donose izmene Zakonika o krivičnom postupku sada je i mogućnost da se za neki broj krivičnih dela ne vodi sudska istraga, već da se podnosi neposredna optužnica, što je korak ka uvođenju tužilačke istrage.
– Izmenama ZKP daje se veći broj mogućnosti da se za lakša krivična dela, za koja je predviđena kazna do tri godine zatvora, ne vodi krivični postupak, ako tužilac uspe da tom okrivljenom nametne određene obaveze, na primer da obešteti oštećenog ili da uplati neki iznos u korist neke humanitarne organizacije. Time se rasterećuje krivično pravosuđe – kaže profesor Škulić.
Izmene zakona omogućavaju i da se jemstvo daje ne samo kao garancija od bekstva, već i kao garancija da okrivljeni neće da prekrši druge obaveze, kao na primer zabranu napuštanja boravišta ili obavezu da ne sme da posećuje ili kontaktira neke ljude.
– To je dobro rešenje, jer se time smanjuje broj klasičnih pritvora koji su skupi za državu, a nepovoljna rešenja za okrivljene – dodaje profesor Škulić.
Izmenama Krivičnog zakonika, kod mnogih krivičnih dela uvedeni su teži oblici, a kazne su pooštrene. Kod krivičnih dela iz oblasti pornografije, naša država je prihvatila konvenciju koja je u vezi sa dečijom pornografijom, odnosno za korišćenje kompjutera i računarskih mreža za širenje pornografskog materijala.
– Kao krivično delo tretira se čak i samo posedovanje pornografskog materijala na kojem je dete, a detetom se smatra osoba koja nije navršila 18 godina. Međutim, ako bi neko imao dobrovoljni seksualni odnos sa osobom koja je napunila 14, to nije krivično delo, pod uslovom da nije reč o silovanju. To znači da zakon dozvoljava dobrovoljni seksualni odnos sa maloletnom osobom, dok je posedovanje pornografskog materijala te iste osobe krivično delo. Ovde država nije stavila rezervu kao što su druge zemlje, što je apsurdno – kaže Milan Škulić.
Dorotea Čarnić
------------------------------------------------------
Kućni pritvor
U zakon se uvodi kućni pritvor, kao mera obezbeđivanja prisustva okrivljenog u postupku ili kao zamena za klasičan pritvor, uz mogućnost da se boravak u stanu kontroliše putem uređaja za elektronski nadzor. Kućni pritvor može zameniti boravak iza zatvorskih rešetaka bez obzira na vrstu krivičnog dela, po proceni suda.
[objavljeno: 02/09/2009]
