Izvor: Politika, 19.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor do konačne presude
Dosadašnja praksa pokazala da je ograničeno trajanje pritvora tokom suđenja bilo neopravdano Prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku, koje su počele da se primenjuju od 29. maja, okrivljeni će moći da budu u pritvoru sve do pravosnažnosti presude. U razgovoru za "Politiku" sudija Vrhovnog suda Srbije Janko Lazarević kaže da je dobro što je došlo do izmena odredaba o dužini trajanja pritvora. Dosadašnja praksa, prema njegovim rečima, pokazala je da je u pojedinim slučajevima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ograničeno trajanje pritvora bilo neopravdano.
– Bili smo svedoci situacija u kojima su neki od optuženih za najteža krivična dela mogli da budu pušteni na slobodu po sili zakona, s obzirom na to da postupci nisu mogli da budu okončani u roku od dve, odnosno četiri godine – navodi sudija Lazarević. – Razlozi za donošenje odluke o neograničenom trajanju pritvora su objektivne prirode.
Ukidanjem rokova za trajanje pritvora neće biti ugrožena prava okrivljenih. Na snazi i dalje ostaju obaveze svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da u pritvorskim predmetima postupaju sa posebnom hitnošću. Između ostalog, i samim Ustavom je propisano da se trajanje pritvora svodi na najkraću moguću meru.
– Do ovih izmena je došlo opravdano, s obzirom na to da je bilo ukidanja pritvora po sili zakona – objašnjava Lazarević. – Često se dešavalo da dolazi do zloupotreba koje su išle u pravcu odugovlačenja postupka.
Stupanjem na snagu pomenutih odredaba, Srbija se pridružila mnogim evropskim zemljama. Prema rečima našeg sagovornika, ni u jednoj evropskoj zemlji za koju se može reći da je u njoj u primeni vladavina prava, nije ograničeno trajanje pritvora. To nije slučaj ni u zemljama u okruženju.
– Čini mi se samo da je u Bosni i Hercegovini ograničeno trajanje pritvora – navodi Lazarević. – Opravdanost ukidanja rokova za pritvor pokazuje i slučaj Haškog tribunala. Svedoci smo da ovog ograničenja nema pred Haškim tribunalom s obzirom na to da se radi o teškim i komplikovanim predmetima. Treba istaći da je i dalje na snazi ostala obaveza da posle podizanja optužnice sud po službenoj dužnosti u zakonom predviđenom roku, od 30 dana do dva meseca, preispituje razloge za trajanje pritvora. To nije samo puka formalnost već i zakonska i suštinska obaveza suda.
Lazarević naglašava da se ne treba plašiti eventualnih zloupotreba koje bi se mogle odnositi na odugovlačenje postupka, kako od strane suda tako i od strane ostalih učesnika u postupku. U našem zakonodavstvu, naime, postoje propisi koji sankcionišu ponašanje kako sudije, tako i učesnika u postupku.
– Smatram da su se dosadašnje odredbe o ograničavanju trajanja pritvora pokazale kao kontraproduktivne. I to ne samo zato što su pojedini optuženi za najteža krivična dela morali da budu pušteni na slobodu, nego i što su organi koji su učestvovali u postupku u "cajtnotu" donosili ishitrene odluke – zaključuje Lazarević.
M. Derikonjić
[objavljeno: 19.06.2007.]
