Izvor: Blic, 10.Feb.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Presude obeleže sudije
Svaki sudija, bez obzira da li radi u malom ili velikom mestu, nosi „krst" neke svoje presude. One na izvestan način obeleže vreme u kojem su donete, naše karijere i nas same kao delioce pravde. Zato mojim mladim kolegama uvek govorim da nikada ne podležu bilo kakvim pritiscima. Jer samo naš potpis ostaje ispod presuda koje će još dugo biti predmet analize i ispitivanja - kaže u razgovoru za „Blic nedelje" Radmila Dičić-Dragičević, sudija Posebnog odeljenja beogradskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Okružnog suda, u javnosti piznatog kao Specijalni sud.
Takvih „krstova" imate nekoliko. Bili ste predsednik ili član veća u predmetima za ubistvo premijera Zorana Đinđića i Ivana Stambolića, zatim ste sudili bivšem generalnom direktoru RTS-a Dragoljubu Milanoviću, sudiji Vrhovnog suda Ljubomiru Vučkoviću... Kada vam je bilo najteže da donesete odluku?
- Možda prilikom izricanja presude Milanoviću. To je iz više razloga bio delikatan predmet. S jedne strane, imala sam na umu da je naša zemlja bila bombardovana uz drastično kršenje međunarodnog prava i da se sudilo državljaninu Srbije za nešto što je proisteklo iz tog nezakonitog čina. S druge strane, postojala je činjenica da generalni direktor RTS-a nije poštovao vojnu naredbu i preduzeo mere da zaštiti svoje radnike. Kada je veće kojim sam predsedavala utvrdilo sve potrebne činjenice i kada nismo imali ni trunke sumnje u svoju odluku, doneli smo osuđujuću presudu.
Verovatno vam nije bilo lako ni kada ste sudili svom kolegi Vučkoviću za primanje mita?
- Zaista je bilo neprijatno, a lično sam bila razočarana činjenicom da se tako nešto dogodilo. Tim slučajem je bila bačena ljaga na rad celog pravosuđa i na najviše pravosudno telo. Zato sam imala potrebu da u usmenom obrazloženju presude kažem da je sudija Vučković svojim ponašanjem urušio ugled i čast svih sudija.
Sa sudijama Natom Mesarović i Majom Kovačević činili ste prvu postavu Specijalnog suda kada su mnoge vaše kolege smatrale da je to visokorizičan posao i da se na tom mestu nosi glava u torbi. Ispada da su žene sudije hrabrije od muškaraca?
- Rad u Posebnom odeljenju prihvatila sam kao i mnoga suđenja s izvesnim stepenom rizika u Palati pravde. Ako je neko odabrao sudijski posao, smatram da ne može da kaže: „Ovo je opasno, neka sudi neko drugi." Mislim da žene znaju da u određenim trenucima pokažu hrabrost. Možda je to vezano za našu naglašenu emotivnu prirodu i sklonost da se ide srcem. Pogodili su me prigovori na visinu naših plata. Imam utisak da je ovu „kosku" neko namerno bacio među sudije kako bi se stvorio antagonizam prema ovom odeljenju, ali i prema Zakonu za borbu protiv organizovanog kriminala.
Sigurno niste bili ravnodušni dok je neka nepoznata ruka vašim kolegama bušila gume na automobilu, slala preteća pisma ili ruže koje podsećaju na poznatu tetovažu...?
- Kada radiš na toliko teških predmeta uvek postoji određen stepen opasnosti i rizika, jer nikada ne znaš šta će nekom od onih kojima sudite pasti na pamet. To osećanje rizika imaju sve kolege, ali se najbolje štitimo tako što o tome puno ne razmišljamo.
Na jednom skupu ste nedavno rekli da je sudijama potrebno bolje obezbeđenje?
- Suština moje poruke je bila da država mora na ozbiljniji i sistematičniji način da pristupi zaštiti sudija. I to ne samo sudija Posebnog odeljenja, već i svih sudija u zemlji. Treba slediti modele nekih zemalja, kao što su, na primer, Italija, Nemačka ili SAD, a jedno od rešenja je i uvođenje sudske policije. Ali, to nije stvar službi koji nas obezbeđuju, već Ministarstva pravde i MUP-a.
U javnosti postoji utisak da su sudije, posebno u Specijalnom sudu, prilično rezervisane prema merama prisluškivanja i prema pribavljanju dokaza na ovaj način?
- Naravno da smo oprezni. Zaista se trudimo da se u takvim slučajevima postupa zakonito, odnosno da se mere primenjuju, a dokazi prikupljaju na zakonit način. Postoji dosta sudskih odluka u kojima smo odbili da izvedemo neke dokaze i one na neki način predstavljaju korekciju policijskog rada. Događalo se i mom veću da i veoma kvalitetne dokaze ne može da koristi zato što mera nije bila zakonito sprovedena. Ujedno, takvim našim odlukama izgrađujemo praksu i u primeni ovih mera policija, tužioci i istražni sudija sada imaju veći stepen opreza.
Bili ste među osnivačima Društva sudija i protivnik uticaja politike na pravosuđe. Izgleda da se ni danas vlast, pre svega izvršna, ne odriče starih navika?
- To je ono što Društvo sudija ili mi pojedinačno ističemo na raznim skupovima. U Ustav i Ustavni zakon su ugrađena rešenja iz kojih se vidi namera dve druge grane vlasti da se ne odreknu uticaja na pravosuđe. To je najuočljivije u odredbi po kojoj se predsednici sudova biraju u Skupštini. Ne vidim nijedan razlog za takvo rešenje. Po meni, ono predstavlja ostatak svesti da se preko predsednika sudova može eventualno uticati na ishod nekog postupka.
