Izvor: Blic, 30.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pooštriti kazne za pedofile i manijake
Seksualnim manijacima sudije moraju da izriču veće kazne po postojećem zakonu, koji neizostavno treba i da se pooštri. Neophodno je i uvođenje nekih mera kao što je nadzor za osuđenike nakon što odsluže kaznu, jednoglasna je ocena stručnjaka povodom sve većeg broja zaprepašćujuće niskih kazni izrečenih manijacima u Srbiji.
Presude za silovanja, obljubu i nedozvoljene polne radnje u poslednje vreme izazvale su zaprepašćenje i stručne i šire javnosti s obzirom na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to da su izrečene veoma blage kazne čak i kada su žrtve bile deca.
Tako je trgovac Petar S. (29) osuđen početkom juna u Opštinskom sudu u Velikoj Plani zbog nedozvoljenih polnih radnji nad maloletnim devojčicama na samo tri meseca zatvora. Nastavnik geografije u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj" u Vranju Petruš Đ. (61) osuđen je na četiri meseca zatvora zbog produženog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje nad učenicom petog razreda S.S. (11). Okružni sud u Valjevu je nedavno osudio i Milana J. (52) iz Patkovače na devet meseci zatvora zbog nedozvoljenih polnih radnji nad maloletnom M.V. (11), ali je Vrhovni sud pre dva dana povećao kaznu na dve godine zatvora.
Pod nadzorom i kad izađu iz zatvora
Snežana Malović, državni sekretar Ministarstva pravde, navodi za „Blic" da su presude za seksualne delikte blage i da o tome najbolje svedoči analiza presuda okružnih sudova za krivično delo silovanja koje je uradilo njeno ministarstvo.
- Čak u 67 odsto slučajeva silovanja okružni sudovi su izrekli kaznu do tri godine zatvora, iako je propisana kazna za osnovni oblik od dve do 10 godina. Inače, Ministarstvo je pokrenulo za sada jedine slučajeve za razrešenje sudija, baš zbog seksualnih prestupa. U pitanju su slučajevi monaha Ilariona i vladike Pahomija - kaže Snežana Malović.
Profesor Goran Ilić, sa Pravnog fakuleta u Beogradu, kaže za „Blic" da sudovi kroz presude moraju da sprovode oštriju kaznenu politiku.
- Ministarstvo pravde nedavno je pooštrilo kazne zbog nasilja na sportskim utakmicama i bilo je nekih kritika. Ipak, potez Ministarstva je dao rezultate i nasilja ima manje. Izgleda da ljudi, nažalost, najbolje razumeju kazne. Od visine kazne je važnija izvesnost da će biti kažnjen, a ne da dolazi do zastarevanja postupaka. Važno je da se uvedu mere koje postoje u evropskim zemljama, a to je nadzor osuđenih koji su odslužili kaznu - kaže profesor llić.
Tužiteljka Trećeg opštinskog tužilaštva u Beogradu Gordana Čolić napominje za „Blic" da je očito da su propisane kazne za seksualne prestupe male, ali da to ne treba da sprečava sudove da izriču kazne bliže maksimumu, a ne minimumu, kao što je sada slučaj.
- Tužilaštva ne mogu tome da se suprotstave žalbama jer je potpuno besmisleno da pišu žalbe koje se odbijaju. Žalba znači i novu traumu za žrtvu i mogućnost zastarevanja slučaja. Ne zna se šta je gore, da tužilac pristane na malu kaznu ili da se žali. Da su propisane kazne male, govori primer da je sada teži oblik krađe ako su mobilni telefon ukrala dvojica, tako što je jedan zagovarao oštećenog, a drugi krao. Za to delo je propisana kazna od jedne do osam godina, dok je za nedozvoljene polne radnje, pa i ako je dete u pitanju, kazna od novčane do tri godine. Ispada da veće posledice i traume izaziva krađa mobilnog telefona - navodi tužiteljka Čolić.
Neuropsihijatar Tanja Raičević ističe da deca koja su pretrpela seksualnu agresiju doživljavaju najdrastičnije posledice.
- Kada se napad dogodi u periodu adolescencije, posledice po dete su stravične jer je to period kada se odrasta i dete se seksualno opredeljuje. Čak i napad na verbalnom nivou može da ima dalekosežne posledice. Deca koja prežive takvu traumu postaju anksiozna, teško pronalaze budućeg partnera, slabo se snalaze u odnosima sa prijateljima i takve krize mogu da obeleže njihov čitav budući život - smatra Raičevićeva.
Profesor Ilić ističe da problem i dalje predstavlja patrijarhalna sredina u Srbiji zbog koje se žrtve teško odlučuju da prijave krivično delo.
Žrtve gube poverenje u pravni sistem
- Kod nas je veoma retko da seksualni delikti dobijaju epilog na sudu. Žrtve moraju da se ohrabre da prijave napade. Mora da se promeni svest i mora da se upre prst medija i stručne javnosti da sudovi nedovoljno oštro reaguju - kaže Ilić.
Marina Mijatović iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže da istraživanja ove nevladine organizacije pokazuju da sudovi ne uzimaju dovoljno u obzir činjenicu da su deca žrtve i da ne mogu da pruže otpor napadaču.
- Kazne koje se izriču su minimalne, žrtve tako gube poverenje u pravni sistem i onda se može desiti da uopšte ne prijave eventualno novo silovanje. Sudskom presudom trebalo bi da se odredi i lečenje napasnika - navela je Mijatovićeva.
Tužiteljka Gordana Čolić ističe da je problem što se u zakonu za nedozvoljene polne radnje ne pravi razlika ako su u pitanju maloletnici i nemoćna lica.
Vesna Dabić, portparolka Vrhovnog suda, kaže da je očigledno da postoji porast seksualnih delikata i da država na osnovu toga mora da propiše oštrije kazne.
- Kaznenu politiku ne propisuje sud. Ako se pooštre kazne, onda sud može i da izriče veće. Nije dobro da, recimo, za nedozvoljene polne radnje minimalna bude novčana kazna, a maksimalna tri godine - kaže Vesna Dabić.
Propisane kazne za seksualne delikte
Silovanje -Kazna od dve do 10 godina zatvora
Obljuba -Kazna od jedne do 10 godina zatvora
Nedozvoljene polne radnje - (ranije bludne radnje) Od novčane do tri godine zatvora
*Visina kazni za osnovni oblik krivičnog dela, bez otežavajućih okolnosti
Krivična dela sa istom propisanom kaznom kao za nedozvoljene polne radnje
Obmanjivanje kupaca Od novčane do tri godine zatvora
Falsifikovanje znakova za obeležavanje robe, mera i tegova
Zloupotreba poverenja Kazna zatvora do tri godine
* Visina kazni za osnovni oblik krivičnog dela,
bez otežavajućih okolnosti
