Izvor: Blic, 02.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć za reformu policije u SRJ
Pomoć za reformu policije u SRJ
BEOGRAD - Jugoslovenski nacionalni biro Interpola ovih dana intenzivira saradnju sa drugim biroima Interpola u borbi protiv organizovanog kriminala. Najveći problem je to što je organizovani kriminal internacionalizovan, dobro organizovan i ima velika finansijska sredstva, kaže za 'Blic' Milan Obradović, šef jugoslovenskog Nacionalnog biroa Interpola. Posle nedavnog zasedanja Skupštine Interpola u Budimpešti, koji su osnovni pravci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << delovanja jugoslovenskog Interpola?
- U skladu sa rezolucijom koja je doneta na zasedanju Skupštine ove organizacije u Budimpešti naša glavna linija delovanja je borba protiv terorizma. Osim toga, važni su i trgovina drogom, trgovina oružjem, trgovina ljudima, kradeni automobili i slično. Trgovina drogom je uvek bila veliki izvor zarade kriminalaca i procenjuje se da organizovani kriminal tako dobija oko 50 odsto svojih prihoda. Primetno je da je trgovina ljudima, ženama i decom radi prostitucije u međuvremenu izbila na treće mesto po zaradama koje donosi. Još nije precizno utvrđen obim ove kriminalne aktivnosti, ali procenjuje se da u svetu godišnje u kanalima šverca ljudi završi nekoliko stotina hiljada osoba. Da li u našoj zemlji postoje takvi oblici organizovanog kriminala?
- Naša zemlja nije posebno apostrofirana na nedavnom zasedanju Skupštine Interpola zbog organizovanog kriminala, ali je poznato da se mi nalazimo na čuvenom balkanskom putu droge. Zbog geografskog položaja jedan krak tog puta prolazi preko naše teritorije. Jugoslavija je takođe na putu ilegalnih emigranata koji se iz Azije i Afrike kreću ka Evropi i Americi. Kod nas ima dosta Kineza, a kroz južni deo naše teritorije i neke bivše jugoslovenske republike ide još jedan krak švercovanja ljudi i ilegalne migracije iz muslimanskih zemalja ka Zapadu. Jedan od prioritetnih zadataka naše policije biće borba protiv trgovine ljudima, jer smo ulaskom u Interpol preuzeli i neke obaveze i moraćemo da uspostavimo kvalitetnu saradnju kako sa zemljama Zapada tako i sa državama Srednjeg i Dalekog istoka, odakle dolaze ilegalni emigranti. Saradnja sa policijama zemalja članica Interpola je obavezna, jer nijedna država pojedinačno ne može da suprotstavi finansijski veoma moćnom organizovanom kriminalu.
Kakvu ste konkretnu saradnju u Budimpešti dogovorili sa predstavnicima drugih policija?
- Za naš ponovni prijem glasalo je 96 članica, samo je pet bilo protiv i šest uzdržano. To govori da su izostankom naše policije iz međunarodnih organizacija gubili i drugi. Saradnja će ubuduće biti obostrana, jer smo zbog našeg geografskog položaja neophodni u sveobuhvatnoj borbi protiv organizovanog kriminala. Sa nemačkom saveznom policijom dogovorili smo se da njihovi stručnjaci dođu u Jugoslaviju 15. oktobra da bi držali predavanja našim policajcima. Nemci će naše ljude obučavati u vezi sa operativnim postupcima u borbi protiv trgovine drogom, falsifikovanja i pranja novca, zatim u vezi sa tehničkim inovacija u kriminalističkoj tehnici, obradi dokaza, identifikaciji osoba i pronalaženje ukradenih vozila. S druge strane, jugoslovenski policajci će ići na obuku u nemački nacionalni biro Interpola u Visbaden, a i jedno i drugo će biti o trošku nemačke strane. Osim toga, Nemci su nam obećali i desetak specijalnih policijskih vozila. Australijska policija nam je poklonila najsofisticiraniji sistem za obradu kriminalističko obaveštajnih podataka vredan oko 100.000 maraka. Uz to u Beograd će doći i njihov ekspert koji će obučiti naše ljude rukovanju sistemom. Britanska ambasada nam je ranije poklonila kompletnu tehničku opremu za Nacionalni biro Interpola. Da li će osim operativne obuke biti strane pomoći i u reformama policije?
- Ima najava da će biti i takve pomoći. Srpska i jugoslovenska policija su na putu da postanu prave evropske policije. Sve edukacije naših policajaca su usmerene tako, da policija postane efikasna organizacija koja radi po evropskim standardima. Međutim, mi ne možemo samo čekati stranu pomoć već se moramo oslanjati i na sopstvene snage u promenama. Kako se odabiraju ljudi za jugoslovenski biro Interpola?
- Svi pripadnici savezne Uprave kriminalističke policije, odnosno našeg biroa Interpola, fakultetski su obrazovani, uglavnom mlađi ljudi, koji govore jedan ili dva strana jezika. Svi obavezno moraju da govore engleski jezik, a više od polovine sadašnjeg sastava Nacionalnog biroa Interpola čine žene i po tome smo svakako najlepši su svetu. Mnoge od njih su bile ovde kada nismo bili u članstvu Interpola i najviše su učinile na održavanju nivoa ove ustanove. Ostali pripadnici biroa, među kojima sam i ja, došli su krajem prošle godine. Imamo odličnu atmosferu i pravi timski duh. Nije običaj da ljudi iz nacionalnog biroa Interpola operativno rade na terenu, ali mi smo malo pojačali taj naš rad, naravno u skladu sa mogućnostima. Trenutno na terenu rade kolege koje se bave trgovinom drogom i trgovinom ljudima, zajedno sa predstavnicima MUP-a Srbije. Kakva je saradnja sa MUP-om Crne Gore?
- Dobra, ali može da bude još bolja, jer smo još u fazi uspostavljanja veza. Nedavno smo imali jednu akciju hapšenja zbog trgovine drogom u kojoj su policajci iz Crne Gore odradili odličan posao. Ulaskom u Interpol omogućena je policijska saradnja u vezi pronalaženja osoba sa poternica. Koliko je takvih ljudi kod nas?
- Savezna Republika Jugoslavija traži oko 200 osoba koje se nalaze u inostranstvu. Od početka ove godine, druge države su nam izučile 30 naših državljana koje tražimo zbog najtežih krivičnih dela, ubistava, trgovine drogom ili razbojništava. Mi smo kod nas uhapsili i izručili jednog italijanskog državljanina, pripadnika mafije, koji je u Italiji osuđen na 18 godina zatvora i koga čeka još jedno suđenje. U Podgorici je uhapšen jedan Nemac koji je prevario jednu nemačku banku za 19 miliona maraka i on će uskoro biti izručen. Kakav je tretman Kosova i Metohije u Interpolu?
- Kosovo i Metohija su svuda u svetu u policijskim krugovima sinonim za trgovinu drogom. To područje je ipak deo SRJ i uskoro ću se sresti sa šefom civilne policije UN na Kosovu da bismo dogovorili načine buduće saradnje naših policija. Borba protiv organizovanog kriminala ne može biti vezana za politiku. Zoran Dojić Niko nije pomenuo kradene automobile Šta će biti sa ukradenim automobilima koji se nalaze u Jugoslaviji?
- Trgovina kradenim vozilima je samo jedan segment organizovanog kriminala, a svaki ukradeni automobil nije delo organizovanog kriminala. U Budimpešti nam niko nije ni pomenuo ukradena vozila kao problem. Uvođenjem novog informacionog sistema pitanje ukradenih vozila počinje da se rešava polako, kroz svakodnevne aktivnosti policije. Mi nećemo sklapati nikakve ugovore ili amnestirati kradljivce automobila, a pitanjem sadašnjih vlasnika ukradenih vozila će se, kroz redovnu proceduru, baviti policija i pravosuđe.
