Izvor: Blic, 23.Mar.2011, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomahnitali pašenog ubio dedu, sina i unuka, a zatim sebe
BEOGRAD - Srećka Mićića (57), njegovog sina Srđana (29) i trogodišnjeg unuka Aleksu juče je u njihovom domu u Surčinu iz automatske puške ubio Srećkov bivši pašenog Cvijan Papulić (57), koji je posle toga pucao u sebe. Niko od okupljenih komšija i rodbine nije mogao da sa sigurnošću kaže koji su motivi naterali Papulića da juče u Ulici palih boraca počini trostruko ubistvo, ali veruje se da su u pitanju neraščišćeni porodični odnosi.
Prema rečima očevidaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Papulić, koji se pre dvadeset godina razveo od sestre Srećkove supruge, došao je iz Bosne i Hercegovine juče u Surčin oko 11 sati, gde je u dvorištu njihove porodične kuće zatekao trogodišnjeg Aleksu kako se igra. Papulić je mališana zgrabio za ruku i uvukao ga u podrum kuće, u koji je zatim došao i Srećko. U tom trenutku, u kući su se nalazili, osim Srećka i malog Alekse, i Srećkova supruga Stevka, njihova ćerka Kristina i sin Srđan sa suprugom Jelenom i jednogodišnjom ćerkom.
Čim su ušli u podrum, Papulić je zapucao iz automatske puške prvo u Srećka, a zatim i u trogodišnjeg Aleksu, iako je ga je njegova baka Stevka molila da ne povredi dete. Kada je začuo pucnjavu, sa sprata kuće dotrčao je i Aleksin otac Srđan, kojeg je nakon rvanja Papulić upucao sa nekoliko hitaca. Nakon toga on je izvršio samoubistvo.
Srećko, Srđan i Cvijan preminuli su na licu mesta, a malog Aleksu majka je pokušala da odvede u Dom zdravlja. Prema rečima komšija, ona je unezverena istrčala iz kuće sa detetom u naručju.
Komšija Radosavić, koji živi preko puta Mićića, pomogao je Jeleni da ode sa detetom u Dom zdravlja.
- Prvo sam mislio da neko baca petarde, ali tek kada sam čuo Jelenino vrištanje, otrčao sam u njihovo dvorište. Ona je u naručju nosila malog Aleksu moleći za pomoć. Brzo sam nju i dete, koje je bilo obliveno krvlju, ubacio u kola i odvezao u Dom zdravlja. Nažalost, mališan nije uspeo da preživi - potmulo objašnjava komšija Radosavić na čijem se džemperu vide tragovi osušene krvi trogodišnjeg Alekse.
- Ne znam kako će Jelena da nastavi sa životom. Ne mogu ni da zamislim kakav je šok doživela. Svi su joj pobijeni pa je ostala sa sedmomesečnom ćerkicom, koja na sreću nije povređena - u neverici priča komšija Radosavić.
U komšiluku vladaju tuga i neverica. Kako kažu, nikada se ništa slično nije dogodilo u njihovom kraju.
- Sedeli smo u kući kad su se odjednom začuli rafali. Prvo nam se učinilo da je eksplodirala plinska boca, pošto je Srećko bio autolimar. Ušla sam unutra i videla tela, ali nas je policija ubrzo zamolila da izađemo jer moraju da obave uviđaj. Otišla sam posle na sprat da uzmem jednogodišnju devojčicu koja je plakala i bila sama - priča jedna od komšinica.
Nekoliko komšinica, koje nisu imale snage da se približe kući u kojoj se juče dogodila tragedija, sa nevericom su međusobno razmenjivale informacije o nesreći koja je zadesila porodicu Mićić.
- Greota. Bili su dobri ljudi. Jelena je poštena žena. Radi u obližnjoj trafici i uvek je nasmejana i ljubazna - komšinice nisu mogle da veruju šta je snašlo njihovu prijateljicu.
Brat Stanko u očaju
Kada se Stanko, Srećkov brat, vratio sa gradilišta, zatekla ga je vest o tragediji. Kako kaže, nije mu poznato zašto je Cvijan Papulić počinio ovakav zločin.
- Ja sam tog čoveka video samo jednom u životu, i to pre 20 godina - plakao je Stanko pokušavajući da se smiri paleći cigaretu.
- Kako je ovo moglo da se dogodi? Sve sam u životu savladao, ali kako ovo da preživim? Pa zar takav čovek da strada, brate moj - tugovao je Stanko ispred dvorišta kuće svog pokojnog brata i prisećao se kako je malom Aleksi pre neki dan kupio poklon.
- Moj mali Aca, dao sam mu bokserske rukavice. Lepo moje dete. Što nisam poginuo negde, sleteo s puta, da ne saznam za ovo - pitao se Stanko dok su komšija Lazar pokušavao nekako da ga uteši, sećajući se kakav je Srećko bio dobar čovek.
- On je svima želeo da pomogne. Radio je u dvorištu kao autolimar i često je, kada neko nema novca, govorio da je u redu i radio bi opravke za džabe - drhtavim glasom je govorio Lazar.
.jpg)
