Izvor: Blic, 31.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policijski pritvor do 48 časova
Policijski pritvor do 48 časova
BEOGRAD - Posle decenijskog političkog natezanja i pravničkih nesporazuma, Jugoslavija je konačno dobila novi Zakon o krivičnom postupku. Jedna od najznačajnijih novina u nedavno izglasanom pravnom aktu odnosi se na policijski pritvor. Ova mera koja je po starom zakonu policiji davala pravo da nekog zadrži 72 sata, sada se ograničava na 48 sati.
Prema rečima dr Nebojše Šarkića, pomoćnika saveznog ministra pravde, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ZKP su ugrađeni i mehanizmi koji policiji, tužiocu i istražnom sudiji nalažu da se drugačije odnose prema pritvorenom. Čim neko bude uhapšen, odnosno pritvoren, policija je dužna da istog trenutka obavesti istražnog sudiju. Ako sudija posumnja u zakonitost postupka, on od policije može da zatraži da osumnjičenog odmah privede. Takođe, policija će ubuduće morati da obavesti i rodbinu uhapšenog, a dva sata posle hapšenja pritvorenom mora da uruči rešenje u kojem će biti naznačen razlog za lišavanje slobode. Uz to, pritvoreni može odmah da uzme advokata, a ako ga nema, policija je dužna da za to angažuje nekoga po službenoj dužnosti. Dok se pritvorenom ne obezbedi odbrana, policija ne može da sprovede nijednu procesnu radnju, uključujući i saslušanje privedenog.
- U zakon su ugrađene takve garancije da odredba o policijskom pritvoru više ne predstavlja opasnost da će nečije pravo biti ugroženo. Inače, ovo nije naš specijalni izum, niti relikt prošlog režima. Istu ili slične odredbe imaju sve evropske zemlje. U Francuskoj, na primer, policijski pritvor traje šest dana - objašnjava dr Šarkić.
Na pitanje zašto se odustalo od ranije zamisli po kojoj bi policijski pritvor bio potpuno ukinut, dr Šarkić odgovara:
- Takvo rešenje u praksi je gotovo nemoguće. Kada policija uhapsi nekoga ili privede na informativni razgovor, ona mora da obavi i niz radnji neophodnih za utvrđivanje činjenica. Na primer, uzimanje otisaka i uzoraka za DNK analizu, alko-test, kao i prikupljanje drugih dokaza. Čak kad bi se prihvatilo ovo rešenje i lice odmah dovelo pred istražnog sudiju, on bi morao da ga ponovo vrati policiji. Jer, za utvrđivanje svih potrebnih činjenica sudija ne raspolaže kriminalističkom tehnikom, niti ima znanja da je primeni.
Ništa manje značajna odredba u novom ZKP odnosi se na prisluškivanje. Ova policijska radnja može da se primenjuje samo određeno vreme - kada postoji osnovana sumnja da je izvršeno neko krivično deo, odnosno u fazi istražnog postupka i samo po odobrenju najviše sudske instance. Svaka zloupotreba je zabranjena, što podrazumeva da ne smeju, kao donedavno, da budu prisluškivani razgovori lične, poslovne i političke prirode.
Usvajanjem izmena i dopuna u Krivičnom zakonu SRJ, poslanici saveznog parlamenta su prošlog meseca smrtnu kaznu poslali u istoriju, pa će se ubuduće za najteža krivična dela izricati kazna od 40 godina zatvora.
- Ukidanjem smrtne kazne, krivično zakonodavstvo smo usaglasili s našim propisima, stvorili preduslove za ulazak u Evropsku uniju i Savet Evrope i na neki način rešili jednu dugotrajnu istorijsku, pravnu, filozofsku i etičku dilemu - ističe dr Šarkić, uz napomenu da ne pretenduje da ovo rešenje proglasi za najbolje.
Objašnjavajući zašto se predlagač zakona, odnosno zakonodavac, odlučio za 40, a ne za 20 godina, kako je stajalo u predlogu srpskog krivičnog zakona koji je, doduše, povučen iz procedure, dr Šarkić kaže:
- Pre svega, stepen kriminaliteta i težina krivičnih dela koji se vrše kod nas su takvi da su davali ozbiljne argumente onima koji su bili protiv ukidanja smrtne kazne. Zatim, imali smo u vidu da je republički predlog od 20 godina bio izložen oštroj kritici, jer ostavlja mogućnost da čovek s prosečnim životnim vekom tri puta izvrši neko od najtežih krivičnih dela. Na kraju, vodili smo računa o tome da Haški tribunal ima veoma oštre kazne za, na primer, ratne zločine, a mi insistiramo da od njega preuzmemo deo predmeta i kompletnu nadležnost. U taj proces sigurno ne možemo da uđemo ako maksimalna kazna iznosi 20 godina.
Na pitanje da li Savezno ministarstvo pravde radi na poslovima koji bi mogli da znače izradu novog zakonskog projekta o saradnji SRJ s Haškim tribunalom, dr Šarkić kaže:
- Ako bude doneta politička odluka, spremni smo da izađemo s predlogom takvog pravnog akta u najkraćem roku, koji možemo da merimo danima i nedeljama, a ne mesecima. M. Ilić Nova krivična dela
Savezni krivični zakon će uskoro pretrpeti još neke izmene. Na tome je počela da radi nedavno formirana radna grupa i u domaće zakonodavstvo biće uvedena nova krivična dela. Reč je o delima koja se odnose na organizovani kriminal, kompjuterske krađe, trgovinu ljudima i narkoticima, kao i o delima koja ranije nisu postojala, ili nisu bila česta. Tekst radne grupe, po Šarkićevim rečima, trebalo bi do marta da bude spreman za skupštinsku proceduru.
- Prošla godina je za nas značajna i po ratifikaciji međunarodnih konvencija u oblasti krivičng prava i njihovoj implementaciji u domaće krivično zakonodavstvo. Praktično smo prihvatili sve konvencije Evropske unije i Ujedinjenih nacija, koje se odnose na borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala i ratifikovali Rimski statut o formiranju stalnog Međunarodnog krivičnog suda - ističe dr Šarkić.
