Izvor: Politika, 15.Okt.2014, 12:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija potiskuje narko-dilere
Tržište narkotika se menja – neke opasnije droge nisu više u trendu, ali zato jeftine sintetičke i marihuana nalaze put do konzumenata
Prošle godine u Srbiji je zaplenjeno skoro 3,5 tona droge, što je prema podacima MUP-a Srbije od 1994. godine, jedan od najboljih rezultata srpske policije u poslednjih 20 godina. Za tonu više droge zaplenjeno je jedino 2004. godine. Tada kao i sada, ubedljivo je najviše oduzeto marihuane od narko-dilera. Da li je droge manje na ulicama?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže za „Politiku” da ovi podaci govore u prilog činjenici da policija sve ozbiljnije i bolje radi svoj posao. Sa druge strane statistika pokazuje i da se mreža narko-dilera umnožava sa narastajućim siromaštvom.
„U mreži narko-dilera sve je više srednjoškolaca. Istraživanje među beogradskim učenicima pokazalo je da je pre četiri godine procenat korišćenja droge među učenicima srednjih škola bio šest odsto. U poslednjih godinu dana procenat korišćenja droge među maloletnicima dostigao je čak 20 odsto. Na prvom mestu je marihuana, koja čini i 50 odsto droge koju mladi prvi put probaju. Ona nije naročito „tržišno zanimljiva”, jer je lako dostupna i jeftina. Zato je toliko i rasprostranjena”, smatra Radovanović.
Darko Trifunović profesor na Fakulteti bezbednosti kaže za „Politiku” da je situacija što se tiče droge u Srbiji „vrlo delikatna” i smatra da policijska statistika nije potpuno pouzdani pokazatelj.
„O takozvanom tržištu narkotika svedoči porast broja registrovanih zavisnika, kao i sve veća rasprostranjenost droge u školama. Istraživanja pokazuju da je među korisnicima sve više osnovaca”, navodi Trifunović.
On kaže da je hapšenje nekadašnjih šefova kriminalnih grupa samo otvorilo prostor za nove kriminalce, koji su zauzeli njihovo mesto.
„Pošto su počišćeni dileri koje je stvorila nekadašnja služba bezbednosti otvoren je prostor za kartele sa KiM, koji su počeli da haraju na ovim prostorima”, ocenjuje Trifunović.
Najviše heroina od 1994. godine policija je zaplenila 1996., kada je oduzeto više od 662 kilograma ove droge. Iste godine zaplenjeno je oko 623 kilograma marihuane. Najmanje heroina zaplenjeno je 1999. godine, oko 19 kilograma. U poslednjih nekoliko godina količina zaplenjenog heroina znatno je smanjena u odnosu na period od pre sedam, osam godina.
Jednu od rekordnih godišnjih zaplena kokaina srpska policija zabeležila je prošle godine, kada je oduzeto oko 72 kilograma, za razliku od recimo 2012. godine, kada je oduzeto svega 3,7 kilograma. Početkom devedesetih godina zaplena kokaina merila se u stotinama grama, a 1998. oduzeto je čak 119 kilograma ove droge. Poređenja radi, 1999. godine zaplenjeno je oko 11 kilograma kokaina, a godinu dana kasnije tek 2,5 kilograma.
Kokain i heroin, tvrdi Radovanović, imaju primat na takozvanom tržištu narkotika.
„Kokain uglavnom koriste bogati, zbog čega oko 20 odsto ove droge ostaje u Srbiji. Ona uglavnom prolazi preko naše teritorije ka zemljama EU”, navodi Radovanović.
On smatra da je heroina sve manje na ulici, jer je smanjena potražnja za ovom drogom.
„Heroin je po posledicama najopasnija droga. Zbog toga uživaoci počinju sve više da ga izbegavaju, a što je manja potražnja manje ga je i na ulici, pa je manja i zaplena”, ocenjuje Radovanović.
Sa druge strane, Trifunović smatra da manja zaplena heroina ne znači da je ove droge manje na ulici, već da šverceri „imaju leđa” u državnim službama.
----------------------------------
Sve više korisnika sintetičkih droga
Novi trend, koji se kao virus raširio poslednjih nekoliko godina, jesu sintetičke droge. Ove droge pojavljuju se krajem devedesetih godina prošlog veka, a masovno počinju da se koriste poslednjih deset godina. Ovaj smer se, osim u Srbiji, beleži svuda u svetu, a posebno u zapadnoj Evropi i SAD.
Godišnje se registruje više od 230 miliona ljudi koji su makar jednom probali drogu, od toga 85 miliona u Evropi.
----------------------------------
Za 20 odsto manje kriminala u Beogradu
Kriminal u glavnom gradu je od januara do septembra ove godine smanjen za oko 20 odsto, pokazuju podaci beogradske policije. Krivičnih dela protiv života i tela manje je za 23,3 odsto, za 38,2 odsto je manje silovanja. Broj ubistava smanjen je za čak 68,4 odsto, pokušaja ubistava za 47,4 odsto, teških povreda za 9,8 odsto i lakih povreda za 24,1 odsto.
Imovinski kriminal u glavnom gradu smanjen je za 21,6 odsto. Za 19,3 odsto je manje teških krađa, za 25,2 odsto je manje krađa, a razbojništava je manje za 17,5 odsto, dok se broj razbojničkih krađa prepolovio. Krađa vozila manje je za 4,4 odsto.
U Beogradu se događa između 50 i 60 odsto kriminala u celoj državi.
Ukupan kriminal na teritoriji Srbije od aprila do juna smanjen je za 22 odsto.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 15.10.2014.
.jpg)
