Izvor: Politika, 14.Nov.2010, 23:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osuđenice vezuju i tuku gumenim palicama

U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava navodi se da osuđenici u Srbiji često nemaju adekvatnu medicinsku pomoć, dovoljno dnevnog svetla i da neretko trpe iživljavanje pripadnika obezbeđenja

Ako je suditi po izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava, stanje u srpskim zatvorima može se porediti sa srednjovekovnim. Pored prenaseljenosti srpskih kazamata, koji saradnici pomenute organizacije navode kao najveći problem, u izveštaju se navodi i da osuđenici često >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trpe iživljavanje i torturu pripadnika obezbeđenja, ali i da u nekim kazneno-popravnim zavodima nemaju adekvatnu lekarsku pomoć.

– Gotovo sve osuđenice s kojima smo razgovarali tokom posete Kazneno-popravnom zavodu (KPZ) za žene u Požarevcu tvrdile su da je obezbeđenje sklono fizičkom zlostavljanju. Prema njihovim navodima, nije retko da se osuđenice vezuju i odvode u samicu ili praznu prostoriju i onda tamo tuku gumenim palicama. Prilikom posete, bilo je lako uočiti da se osuđenice plaše zatvorskog osoblja i da prilikom ulaska zatvorskog osoblja u prostorije u kojima osuđenice borave, one prestrašeno ustaju s kreveta na kojem sede ili leže, jer se takvo ponašanje kažnjava – navodi se u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

Kada je reč o fizičkom zlostavljanju, najveći broj pritužbi odnosio se na postupanje službe obezbeđenja u KPZ u Požarevcu i Nišu, kao i KPZ za žene u Požarevcu. Tek pokoja pritužba upućena je na račun pripadnika obezbeđenja u okružnim zatvorima u Beogradu i Subotici.

Većina pritužbi zbog fizičkog zlostavljanja u požarevačkom KPZ dolazi iz tamošnjeg Sedmog paviljona u koji su smešteni osuđenici kojima su kazne izrečene zbog dela iz oblasti organizovanog kriminala. Naime, osuđenici iz ovog inače najstrože čuvanog dela požarevačkog zatvora tvrde da obezbeđenje povremeno bez potrebe ili prekomerno upotrebljava zakonom propisane mere.

– Najčešće koriste gumenu palicu, ali se dešava da stražari rukama i nogama udaraju osuđenike u situacijama u kojima nije ispunjen nijedan od zakonom propisanih uslova za upotrebu mera prinude. Prema tvrdnjama osuđenika, dešava se da pripadnici obezbeđenja nastave s merama prinude čak i kada prestanu razlozi za to. Nijedan osuđenik, međutim, nije imao vidljive tragove povređivanja, niti medicinsku dokumentaciju o tome, tvrdeći da im se medicinske usluge pružaju samo kada se mere prinude koriste u skladu sa zakonom, ali ne i kada je reč o zlostavljanju – konstatovano je u izveštaju.

Posebno nepristojan i za osuđenike neprijatan i ponižavajući način komunikacije, saradnici Beogradskog centra za ljudska prava zabeležili su u Drugom paviljonu KPZ u Nišu. Tamo je, naime, uočeno da pojedini stražari prema osuđenicima postupaju bez ikakve svesti o njihovom dostojanstvu, obraćajući im se glasnim, pretećim tonom i to u situacijama u kojima se osuđenici ponašaju sasvim pristojno i u skladu sa svim pravilima ponašanja koji postoje u zatvoru.

Problemi, kada je reč o srpskim kaznionicama, uočeni su i u „medicinskom“ sektoru. Od 20 zatvora koje su obišli saradnici Beogradskog centra za ljudska prava, nije zanemarljiv broj okružnih zatvora u kojima sistematizacijom nije predviđen stalno zaposleni lekar. I u ustanovama koje imaju stalno zaposlene lekare, njihov broj je često manji od potrebnog.

Recimo, u KPZ u Požarevcu u kojem se poslednjih godina konstantno nalazi preko 1.200 ljudi, dugo je radio samo jedan lekar.

– Veliki problem s nedostatkom osoblja postoji u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, u koju se upućuju uhapšena lica kojima nije moguće pružiti zdravstvenu zaštitu u zavodu, i u kojoj se sprovode mere obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanje alkoholičara i narkomana – navodi se u izveštaju.

Zanimljiva je činjenica konstatovana u pomenutom dokumentu, a koja se odnosi na zarade lekara zaposlenih u zatvorima. Naime, doktori u kazneno-popravnim zavodima su slabije plaćeni nego oni u državnim i privatnim ustanovama.

Najveći problem u većini ustanova, kada je u pitanju smeštaj uhapšenih, predstavlja prenaseljenost. Najviše su prenaseljene pritvorske jedinice, čak toliko da se u nekim ustanovama dešava da pritvorenici spavaju na podu, na dušicama. Prenaseljenost pritvorskih prostorija je najizraženija u beogradskom i novosadskom zatvoru.

– Kada je u pitanju dostupnost prirodne svetlosti i svežeg vazduha, najlošija je situacija je u Okružnom zatvoru u Beogradu i pritvorskim prostorijama Okružnog zatvora u Kruševcu. Zgrade ovih zatvora su projektovane tako da u ćelije prirodna svetlost i svež vazduh ne mogu da dopru direktno, već samo kroz prozor koji se nalazi iznad vrata, uz tavanicu. Da stvar bude gora, baš prostorije ova dva zatvora su izuzetno prenaseljene – zaključili su saradnici Beogradskog centra za ljudska prava.

----------------------------------------------

U zatvorskoj zgradi muzička škola i slikarski atelje 

Okružni zatvor u Novom Pazaru koristi samo prizemlje zgrade. Prostorije na pravom spratu ove zgrade koristi lokalna muzička škola, na drugom je arhiv, dok potkrovlje služi kao slikarski atelje. Prozori prostorija svih ovih ustanova gledaju na zatvorski krug, a zatvor nema nikakvu kontrolu nad ulascima u deo zgrade koji koriste ove ustanove.

----------------------------------------------

Odnos obezbeđenja i uhapšenih

Najbolji i vrlo neposredni odnosi uhapšenih i zatvorskog osoblja su u zavodima otvorenog tipa, a naročito u KPZ u Šapcu i Somboru. Osoblje u ovim zavodima vrlo dobro komunicira sa uhapšenima, uvek poštujući njihovo dostojanstvo.

U zatvorima zatvorenog tipa (KPZ u Nišu i Požarevcu) i u KPZ za žene u Požarevcu zapaženo je da većina zaposlenih zauzima krut, nepotrebno strog, a ponekad i nepristojan i ponižavajući stav prema osuđenicima.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 15.11.2010.

Nastavak na Politika...

Šumadija Press: Loš tretman prema osuđenicima