Izvor: B92, 15.Nov.2010, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš tretman osuđenika
Beograd -- Osuđenici u Srbiji često nemaju adekvatnu medicinsku pomoć, dovoljno dnevnog svetla i neretko trpe iživljavanje pripadnika obezbeđenja, piše "Politika".
List prenosi izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava, u kom se kaže da se stanje u srpskim zatvorima može porediti sa srednjovekovnim.
Pored prenaseljenosti srpskih kazamata, u izveštaju se navodi i da osuđenici često trpe iživljavanje i torturu pripadnika obezbeđenja, ali i da u nekim kazneno-popravnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zavodima nemaju adekvatnu lekarsku pomoć.
Kada je reč o fizičkom zlostavljanju, najveći broj pritužbi odnosio se na postupanje službe obezbeđenja u KPZ u Požarevcu i Nišu, kao i KPZ za žene u Požarevcu.
Tek pokoja pritužba upućena je na račun pripadnika obezbeđenja u okružnim zatvorima u Beogradu i Subotici.
U izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava se navodi da su gotovo sve osuđenice s kojima su razgovarali tokom posete Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, tvrdile da je obezbeđenje sklono fizičkom zlostavljanju.
Prema njihovim navodima, nije retko da se osuđenice vezuju i odvode u samicu ili praznu prostoriju i onda tamo tuku gumenim palicama.
Većina pritužbi zbog fizičkog zlostavljanja u požarevačkom KPZ dolazi iz tamošnjeg Sedmog paviljona u koji su smešteni osuđenici kojima su kazne izrečene zbog dela iz oblasti organizovanog kriminala.
Posebno nepristojan i za osuđenike neprijatan i ponižavajući način komunikacije, saradnici Beogradskog centra za ljudska prava zabeležili su u Drugom paviljonu KPZ u Nišu.
Tamo je, naime, uočeno da pojedini stražari prema osuđenicima postupaju bez ikakve svesti o njihovom dostojanstvu, obraćajući im se glasnim, pretećim tonom i to u situacijama u kojima se osuđenici ponašaju sasvim pristojno i u skladu sa svim pravilima ponašanja koji postoje u zatvoru.
Problemi, kada je reč o srpskim kaznionicama, uočeni su i u „medicinskom" sektoru. Od 20 zatvora koje su obišli saradnici Beogradskog centra za ljudska prava, nije zanemarljiv broj okružnih zatvora u kojima sistematizacijom nije predviđen stalno zaposleni lekar. I u ustanovama koje imaju stalno zaposlene lekare, njihov broj je često manji od potrebnog.
Zanimljiva je činjenica konstatovana u pomenutom dokumentu, a koja se odnosi na zarade lekara zaposlenih u zatvorima. Naime, doktori u kazneno-popravnim zavodima su slabije plaćeni nego oni u državnim i privatnim ustanovama.
Najveći problem u većini ustanova, kada je u pitanju smeštaj uhapšenih, predstavlja prenaseljenost.
Najviše su prenaseljene pritvorske jedinice, čak toliko da se u nekim ustanovama dešava da pritvorenici spavaju na podu, na dušicama. Prenaseljenost pritvorskih prostorija je najizraženija u beogradskom i novosadskom zatvoru.
