Izvor: Blic, 30.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Optužba za atentat
Optužba za atentat
Dušan Spasojević je postao poznat široj javnosti posle atentata na Vuka Draškovića, lidera SPO, u junu 2000. u Budvi. Crnogorska policija je tada za Spasojevićem i njegovim kumom Miletom Lukovićem raspisala poternicu i osumnjičila ih za učešće u atentatu. U decembru te godine Spasojević se, nakon skrivanja, sam javio Višem sudu u Podgorici, s lekarskom dokumentacijom da je u vreme atentata na lidera SPO bio u bolnici. Nakon saslušanja vratio se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Beograd i izjavio da je poternica za njim raspisana 'na osnovu računa za mobilni telefon' koji je nađen u budvanskom stanu Vladimira Jovanovića Japanca, takođe osumnjičenog za učešće u atentatu. Spasojević je tvrdio da 'Draškovića niti poznaje, niti ga je ikada video', kao i da ne poznaje nikoga iz vrha srpske policije, iako ga je Drašković stalno dovodio u vezu s Radetom Markovićem i Brankom Đurićem. Spasojević je tada najavio da će po završetku istrage podneti odštetni zahtev protiv Draškovića. Istraga protiv njega je, zbog nedostatka dokaza, obustavljena, a u avgustu prošle godine i protiv ostalih osumnjičenih.
Samo nekoliko meseci po stišavanju budvanske afere, u aprilu 2001, novine su ponovo pisale o Spasojeviću zbog sumnje da je umešan u otmicu Miroslava Miškovića, prvog čoveka 'Delta holdinga'. U maju su Spasojević, njegov kum Mile Luković, braća Miloš i Aleksandar Simović i Vladimir Milosavljević uhapšeni u Francuskoj s lažnim pasošima i deportovani u SRJ. Sud je Spasojevića oslobodio odgovornosti da je umešan u otmicu Miškovića, za čiji je otkup, nezvanično, plaćeno sedam miliona maraka. Suđenje za otmicu i dalje traje, a Spasojević se tereti za iznudu i pokušaj iznude.
Znatno ranije, novinar 'Srpske reči' Milovan Brkić prijavio je da su ga 17. oktobra 1996. Spasojević i Dejan Milenković Bagzi, predstavljajući se kao radnici DB, odveli u 'Kotobanju' u Surčinu, gde ga je tuklo oko 15 članova 'surčinskog klana', s Čumetom na čelu. Posle godinu i po počeo je sudski proces u kojem su optuženi bili samo Čume i Zoran Šijan, ali je proces zamrznut posle dolaska DOS-a na vlast. Veze u politici
Ljubišu Buhu Čumeta javnost je upoznala 14. aprila 1998, kada je s prijateljima Zoranom Šijanom, Milanom Narandžićem Limunom, Slobodanom i Pericom Jokićem, Ljubomirom Jovanovićem Staklenim, Zvonkom Plećićem Plećom i drugima, priveden u policiju, jer je u raciji u Surčinu nađena veća količina oružja, kao i 31 sumnjiv automobil. Nakon saslušanja, cela grupa puštena je na slobodu, a samo Šijan je osuđen na kaznu zatvora, na čije odsluženje nije otišao, jer je godinu i po kasnije ubijen. Policija je utvrdila da automobili, nađeni kod ove grupe, imaju uredna dokumenta. Upućeni kažu da se ubistvom Šijana prekidaju odnosi ove grupe s tadašnjom vlasti, a da se Čume okreće opoziciji.
Buha je u međuvremenu veliki novac uložio u kupovinu mašina za izgradnju i popravku puteva i osnovao firmu 'Difens'. Tvrdilo se da je iznajmljivanjem mašina širom Srbije zarađivao ogroman novac. Momir Gavrilović, bivši radnik DB, ubijen je 3. avgusta 2001, nakon što je, navodno, u kabinetu Vojislava Koštunice ostavio dokumenta o povezanosti organizovanog kriminala s ljudima na vlasti, kao i o vezama dvojice generala MUP-a sa srpskim podzemljem. U tim dokumentima je pomenut i Buha. U maju 2002. Buha je smešten na VMA, jer je, navodno, imao srčani udar, a kasnije se pročulo da je otrovan. General Nebojša Pavković potvrdio je da je Buha bio u VMA. Govorilo se da ga je trovala supruga Ljilja, koja je po Čumetovom izlasku iz bolnice 'nestala'. Na Buhu su 3. avgusta ispred 'Difensa' u Zemun polju iz 'kalašnjikova' pucali nepoznati napadači. Tada je ubijen njegov telohranitelj Ivica Nikolić. Posle pokušaja ubistva, Buha odlazi iz Beograda. Njegova supruga Ljilja posle toga u pismima optužuje Čumeta za kriminalne poslove, tvrdeći da uživa zaštitu političkog i policijskog vrha zemlje, s premijerom Đinđićem na čelu.
Mašine preduzeća 'Difens', vredne nekoliko miliona evra, uništene su u eksploziji 21. decembra, aktiviranjem plastičnog eksploziva koji su podmetnuli nepoznati napadači. Karijera i incidenti
Za bivšeg komandanta 'Crvenih beretki' Milorada Lukovića Legiju priča se da je kao mladić, sredinom ‘80-ih, otišao u Legiju stranaca, gde je proveo nekoliko godina, po čemu je i dobio nadimak. Početkom rata na prostoru bivše SFRJ priključio se Arkanovoj Srpskoj dobrovoljačkoj gradi, odakle odlazi u 'Crvene beretke'. Iz SDG su, kako se tada tvrdilo, Radovan Stojičić Badža i Frenki Simatović uzimali najbolje ljude za svoje jedinice. Legija je kasnije nasledio Simatovića na mestu komandanta JSO, a saborci i potčinjeni su o Legiji i njegovom ponašanju na ratištu uvek govorili biranim rečima. Iako se pretpostavljalo da je Slobodan Milošević u njega imao ogromno poverenje, upravo je Legijina uloga u dešavanjima 5. oktobra 2000. označena kao jedna od presudnih u svrgavanju bivšeg režima. Tada je, navodno, zadužio DOS, odbijajući da sa svojom jedinicom postupi po naređenju bivše vlasti.
Početkom maja 2001. Legija je izazvao incident u diskoteci 'Tvrđava' u Kuli, gde je inače stacioniran JSO, kada je u požaru koji je izbio izgoreo objekat vredan oko milion dolara. Komandant JSO priznao je sudiji da je pucao, suspendovan je s posla i oduzeto mu je službeno naoružanje.
Samo mesec i po kasnije Legija je ponovo bio u centru pažnje zbog tuče i hitaca ispaljenih u klubu 'Bojan Stupica', na proslavi rođendana Svetlane Ražnatović. Kako je tada saopštio SUP Beograd, Luković je priveden zbog sumnje da je napao i sprečavao službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti i izazivanja opšte opasnosti. Priveden je i nakon saslušanja kod istražnog sudije pušten na slobodu.
Pažnja javnosti je na njega ponovo usmerena u novembru 2001. godine, kada je svedočio u 'slučaju Ibarska magistrala', opovrgavajući bilo kakvu umešanost u ovaj zločin. U isto vreme njegova, tada već bivša, jedinica JSO organizovala je protest ispred Centra 'Sava' u Beogradu. Njegovo ime se ponovo našlo u novinama kada je 'Reporter' objavio spisak 17 osoba za koje se, navodno, skuplja materijal o eventualno počinjenim zločinima pripadnika MUP-a Srbije. Srpska policija je energično demantovala da je iko od njenih pripadnika osumnjičen za ratne zločine.
