Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Avg.2011, 21:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odbrana Markača: Srbi otišli zbog loših uslova

ZAGREB -

Sudsko veće u Hagu pogrešno je zaključilo da su Srbi iz Krajine proterani zbog artiljerijskih napada na civile, zanemarujući kao razlog odlaska loše životne uslove, rast napetosti u regionu, antihrvatsku propagandu, želju ljudi da ne žive u Hrvatskoj i naredbi za evakuaciju koju je izdalo vođstvo RSK, kao i planove SRJ da Srbe nasele na drugim područjima bivše Jugoslavije, navodi se u žalbi koju je advokatski tim generala Mladena Markača 1. avgusta poslao mejlom Haškom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sudu.

Markačevi advokati u tome se pozivaju na novootkrivene dokaze - zapisnike Vrhovnog saveta odbrane u Beogradu nakon Oluje po kojima je uzrok masovnog odlaska Srba bila odluka lokalnih vlasti.

Odbrana u žalbi na 118 stranica tvrdi i da je raspravno veće pogrešno protumačilo transkripte sa sastanka predsednika Franje Tuđmana i vojnih i političkih rukovodilaca uoči Oluje kao jedini dokaz i na osnovu njega pogrešno zaključilo da je pred Oluju osmišljen udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bio da se putem zločine trajno uklone Srbi.

Veće je pogrešilo i u zaključku da je u tome učestvovao i značajno doprineo general Mladen Markač, navodi se u žalbi čija je dobra polovina posvećena zaključcima veća o postojanju udruženog zločinačkog poduhvata, pri čemu advokati ukazuju na pravne i činjenične pogreške koje je veće počinilo u analizi sastanka na Brionima održanom 31. jula na kome je isplanirana operacija Oluja.

Odbrana se ne slaže sa zaključkom veća da je put za izvlačenje civila ostavljen u cilju trajnog uklanjanja srpskog stanovništva i tvrdi da je veće navodno ignorisalo druge razloge vojne prirode - obezbeđenje brze vojne akcije i brzo demoralisanje protivnika ili izbegavanje žrtava u hrvatskim snagama.

Dilema da li se radilo o koridoru zbog progona civila ili zbog njihove zaštite, nastala je nakon objašnjenja svedoka koji tog dana nije ni bio na Brionima, tvrdi odbrana.

Osporavajući tumačenje Tuđmanove rečenice o tobožnjem jemstvu građanskih prava Srba, odbrana ukazuje da tim rečima prethode reči koje zbog nerazumljivosti nisu u transkriptu i sugeriše da bi one mogle promeniti kontekst rečenice iz koje je veće izvuklo zaključak o zločinačkoj nameri poduhvata.

Odbrana ističe i da "na suđenju nije izveden nijedan svedok koji bi govorio o udaljenosti Markača od drugih učesnika na sastanku i činjenice da li je bio sve vreme u dvorani, pa i onda kad su izgovarane rečenice na kojima veće gradi zaključak o udruženom zločinačkom poduhvatu".

Odbrana ističe da su Markačeve konstatacije bile operativne prirode pa nema nikakvih dokaza niti da je bio svestan nekog zločinačkog plana niti da se s njime saglasio, a ističe i da je pravno pogrešno iz samog prisustva sastanku izvlačiti zaključak o učešću u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Markačeva obrana upozorava i da Gotovinine riječi na sastanku, a koje su jedan od važnijih temelja njegove osuđujuće presude, da veliki broj civila već odlazi iz Knina i da će se njihov broj smanjiti održavanjem pritiska, veće pogrešno interpretira kao dokaz njegovog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu umesto da ih tumači u kontekstu Tuđmanove izjave da "odlazak civila za sobom povlači odlazak neprijateljskih snaga i time vodi do brže vojne pobede".

Odbrana tvrdi i da veće zaobilazi oslobađajuće dokaze kao što je sastanak Markača sa ministrom odbrane Gojkom Šuškom 2. avgusta na kome je zaključeno da se svi prestupi moraju sprečiti, tako redefiniše udruženi zločinački poduhvat pri čemu nedosledno tvrdi da on nije uključivao palež i pljačku ali jeste progon, iako kasnije na mala vrata uvlači i palež i pljačku kao zločine podvedene pod prošireni zločinački poduhvat.

U ostalim tezama žalbe odbrana obrazlaže zašto je sud greši u zaključcima da je specijalna policija kojoj je komandovao Markač razorila i opljačkala Gračac i razorila Donji Lapac, dve varoši u južnoj Lici i na kraju se kao alternativa slobodi traži smanjenje preterane kazne.

Generali Markač i Ante Gotovina 15. aprila su kao učesnici zločinačkog poduhvata nepravosnažno osuđeni za zločine nad srpskim civilima za vreme i nakon Oluje na 18, odnosno 24 godine zatvora, dok je general Ivan Čermak oslobođen.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...