Izvor: Politika, 23.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oči u oči sa bombašem
Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, priča za naš list kako su tekli pregovori sa Draganom Marićem
Tokom pregovora o predaji bombi sa kojima je prekjuče ušetao u zgradu predsedništva Srbije, Dragan Marić najviše je govorio o nepravdi koja se dogodila njemu i njegovoj porodici. Mnogo je pričao i o svojoj ćerki koja ide u peti razred osnovne škole. Najviše je, ipak, govorio o sporu koji je izgubio 1994. godine.
Pored članova pregovaračkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tima MUP-a Srbije, oči u oči sa Marićem, našao se i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Samo za „Politiku”, Homen otkriva kako su tekli pregovori, šta su predstavnici vlade obećali „bombašu”, o čemu je razmišljao dok je ispred njega bio čovek koji je u ruci držao bombu, kao i da je osnovni cilj bio da se zaštiti i Marićev i život policajaca koji su obavljali svoju dužnost.
– Došao sam 45 minuta pošto je Marić sa dve bombe ušao u zgradu predsedništva. S obzirom na to da se Marićev problem ticao rada pravosudnih organa, premijer Mirko Cvetković me je ovlastio da u ime vlade pregovaram sa Marićem. Razgovarali smo u prizemlju zgrade predsedništva, na prostoru od oko tri-četiri metra. Rekli smo mu da smo u potpunosti otvoreni da u ime vlade razgovaramo o njegovom problemu i da je uslov za razgovor njegovo razoružavanje, odnosno predaja bombe. Oko 16.30, Marić je predao bombu. Eksplozivnu napravu uzela su dvojica policajaca koja su u bombu vratila osigurač. Razgovarali smo s Marićem o razlogu koji ga je naterao na ovakav korak kada je bio svestan da postoji mogućnost da zbog njega krivično odgovara – prepričava Homen dramatične trenutke.
Marić je, prema njegovim rečima, dobro poznavao pravnu problematiku. Žalio se da je 1994. godine izgubio spor zato što su određene strukture tadašnje vlasti, pomogle Jatu da dobije spor zbog čega je on izgubio oko 900.000 dolara. Tvrdio je da ta presuda nije zasnovana na činjenicama i dokazima, već na falsifikovanim izjavama.
– Zaključili smo da postoje dva načina da mu pomognemo i to smo mu rekli. Prvo da preispitamo šta je sa krivičnim prijavama koje su podnete protiv učesnika u postupku a koje, navodno, nisu procesuirane. To proverava nadležno tužilaštvo. Objasnili smo mu da ne postoji mogućnost ponovnog pokretanja postupka jer je pravosuđe nezavisno, ali da se razmišlja o izvesnim izmenama zakona koji bi, u drastičnim slučajevima kršenja prava, omogućili otvaranje ovog pitanja. On je shvatao da smo, u rešavanju njegovog problema, ograničeni zakonskim i ustavnim rešenjima – navodi Homen.
Marić se zbog problema sa kojima se suočio obraćao i Sudu za ljudska prava u Strazburu. Posle razmatranja predmeta, sud je utvrdio da ne može da raspravlja o njegovom slučaju budući da u to vreme Srbija nije bila članica Saveta Evrope.
– Pre dolaska u predsedništvo informisali smo se o slučaju i utvrdili da se radi o predmetu iz onih nesrećnih godina Miloševićevog režima. Utvrdilo smo da je konkretan problem nastao 1992. godine, kao i da je drugostepeno okončan 1995. godine. Nažalost, ovo nije jedini problem koji je nama i građanima Srbije ostao iz tog perioda. Nezahvalno je sada, 15 godina kasnije, tumačiti ko je bio u pravu: sud, Jat ili Dragan Marić. Uopšte ne ulazimo u suštinu sudskog spora, ali smo svesni činjenice da pravosuđe u to vreme nije funkcionisalo na pravi način, da su sudije primale direktive od partijskih rukovodilaca. Samim tim, ostavlja se mesto za sumnju da li je postupak sproveden potpuno u skladu sa zakonom. Što je za nas najvažnije, jeste da je taj predmet pravosnažno okončan još 1995. godine – priča Homen.
Tokom pregovora sa Marićem, predstavnik Ministarstva pravde je rekao da je država spremna da se pobrine za njegovu porodicu i da će se držati toga. Homen navodi i da je čitava situacija bila izuzetno nezahvalna, ali i da smatra da su strukture bezbednosti, vlada i Predsedništvo Srbije sve odradili na najbolji mogući način.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 23/05/2009]
.jpg)
