Izvor: Blic, 20.Apr.2010, 09:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novo ročište u slučaju Ganić
Pred britanskim Sudom za ekstradicije, u Londonu će danas biti nastavljen postupak protiv bivšeg člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića po zahtevu za njegovo izručenje Srbiji.
Ganićeva odbrana trebalo bi da na ročištu obavesti sud o redosledu dostavljanja prigovora i dokaza, kojima će pokušati da ospori agrumente iz zahteva Srbije za njegovo izručenje zbog ratnih zločina u Sarajevu 1992. godine.
Predstavnici engleske kraljevske tužilačke službe predstavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su zahtev Srbije za izručenje Ganića na ročištu održanom 13. aprila, koje je na zahtev Ganićevih advokata odloženo za sedam dana radi pripreme odbrane.
Sud će Ganićevoj strani ostaviti rok u kome mora da dostavi i obrazloži svoje prigovore i dokaze, a potom će tužiocima odrediti vreme za odgovor na prigovore odbrane.
Današnje ročište je procesnog karaktera i služi kao priprema za glavnu raspravu, na kojoj će se sučeliti agrumenti srpske i bosanske strane, a koja se očekuje u kasnijoj fazi postupka.
Odluka londonskog suda o srpskom zahtevu za izručenje bivšeg člana ratnog predsedništva BIH očekuje se do kraja juna, posle čega će predmet biti prosledjen ministru unutrašnjih poslova Velike Britanije, koji donosi konačnu odluku o ekstradiciji.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradikciji.
Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokrenulo je u decembru 2008. godine istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica JNA iz Bosne i Hercegovine, izdavao naredjenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici.
Rešenjem o sprovodjenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
