Izvor: Večernje novosti, 08.Nov.2012, 22:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nini u svakoj aferi
BIVŠEM direktoru "Jugoremedije" Jovici Stefanoviću Niniju i njegovim saradnicima Zlatku Markoviću i Olgi Antić nakon saslušanja određen je pritvor do 30 dana zbog opasnosti od bekstva i uticanja na svedoke u toku istrage, rečeno je Tanjugu u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Stefanoviću je pritvor određen zbog opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke, dok će dvoje njegovih saradnika u protvoru biti zbog bojazni da bi sa slobodoe mogli da utiču na svedoke koji treba da budu saslušani u istrazi. Oni su osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja kojom je zrenjaninska „Jugoremedija“ oštećena za sedam i po miliona evra! Biće, kako saznajemo, saslušan i četvrti osumnjičeni, Nišlija Ž. V., koji od početka sarađuje sa policijom i Tužilaštvom, pa se očekuje da on bude i svedok-saradnik. U ovom trenutku izvesno je da će on ostati da se brani sa slobode.Šteta koju je pretrpela „Jugoremedija“ završila je u džepu Stefanovića. Sve je to rađeno na gotovo identičan način, naduvavanjem faktura oko kupovine supstanci za izradu medikamenata u Indiji, Nemačkoj i Italiji. Sirovine za izradu lekova, koje su nabavljale Stefanovićeve firme u Makedoniji („Jaka 80“) i u Nišu („MD Nini“), prodavane su potom „Jugoremediji“ od 50 do 70 puta skuplje. DVA SUDSKA POSTUPKA U Višem sudu u Nišu trenutno se protiv Stefanovića vode dva druga procesa za zloupotrebu položaja. Tereti se da je kao vlasnik i direktor, oštetio niški „Žitopromet“ za 46 miliona dinara. Optužen je i da je naneo štetu fabrici „Medela AD“ iz Vrbasa, za vreme svog direktorovanja od 2005. do 2007. godine.U ovom trenutku istraga je došla do dokaza da su se ovakve zloupotrebe dešavale od marta 2006. do februara 2007. godine. Ukupna šteta koja je zrenjaninskoj fabrici napravljena u ovom periodu iznosi 590 miliona dinara, odnosno u to vreme 7,5 miliona evra.U krivičnoj prijavi koju je podnela radna grupa Uprave kriminalističke policije navodi se da je Stefanovićeva firma „Jaka 80“ iz Radoviša nabavila jednu sirovinu iz Indije koju je potom po 70 puta skupljoj ceni prodala „Jugoremediji“. Na taj način je samo u ovom poslu Stefanović zaradio tačno 396.414.220,40 dinara.Na isti način je njegovo niško preduzeće „MD Nini“ od dobavljača u Indiji, Italiji i Nemačkoj kupilo sirovinu po ceni koja je bila po gramu 50 puta jeftinije nego što je kasnije preprodata „Jugoremediji“. Na ovom poslu Stefanović je bio „dobar“ 176.815.273,78 dinara.Jovica Stefanović Nini, mogao bi da se uvrsti i Riplijeve bisere „verovali ili ne“. Dok su naši organi gonjenja prosto vapili da mu stave lisice na ruke, Privredni centar Srbije ga je 1998. godine istovremeno tražio da mu uruči priznanje „Najuspešniji privrednik godine“! ''TEŽAK'' 100 MILIONA EVRA PROTIV Ninija, koji je prema nekim procenama „težak“ stotinak miliona evra, bile su podnete dve krivične prijave zbog privrednog kriminala. U međuvremenu, oslobođen je optužbi u samoj završnici sudskog procesa u duvanskoj aferi u Nišu. Optužnica ga je teretila da je od DIN dobio cigarete i novac za završavanje kompezacionog posla, ali da svoj deo obaveza nije ispunio, nego je Smiljku Kostiću kupovao razne kućne aparate i uređaje za njegovu velelepnu kuću u Žitorađi. Kada je pre devet godina položio 250.000 evra, kao jemstvo da će biti dostupan srpskim pravosudnim organima, poternica rapisana 1998. je ukinuta, a Stefanović se vratio u Niš. Potom je počeo da kupuje mnoge firme po Srbiji, pre svega farmaceutske.Stefanović je iznenada „napustio“ Jugoslaviju 10. februara 1998. godine, na dan kada je (ne)očekivano uhapšen tadašnji direktor DIN Smiljko Kostić. Neko vreme je boravio u Makedoniji i Turskoj. Bez obzira na „izbeglištvo“, nastavio je da uvećava svoju nemalu poslovnu imperiju. Sa novom firmom „Nini ishrana“, postao je tada jedan od najvećih snabdevača južne Srbije robom za dragstore.Stefanović je rodom iz okoline Bujanovca, u Nišu je studirao mašinstvo, gde je i počeo svoje velike poslove sa otvaranjem zlatarskih radnji. Njegovi poznanici kažu da Nini u biznisu „razmišlja brzinom svetlosti“, da teško daje, a čvrsto drži reč i da u kritičnim trenucima „ima petlju“.Upućeni kažu da su sankcije tih devedestih godina za Ninija bile više nego izazov. Njegov „sektor“ bili su lekovi i cigarete, a potom je počeo da ulaže novac u proizvodnju deficitarne robe za široku potrošnju.Kreditirao je izradu i, zatim, otkupljivao pod veoma povoljnim uslovima čitave serije uređaja iz niške Elektronske industrije. Pre svega televizore i mašine za pranje, posle čega je direktno upravljao tržištem ovih aparata.Stefanovića je tih godina pratio imidž odmerenog i nekonvencionalnog mladog čoveka, najčešće odevenog u neupadljive farmerke i majicu i nikada sa poslovnom tašnom u ruci. Nameravo je Nini da gradi i fabriku lekova u Nišu, pa je u severozapadnoj zoni kupio veliki prostor i započeo gradnju hale od 18.000 kvadratnih metara.Onda se odjednom okrenuo bankarstvu, pa je postao većinski vlasnik „MB banke“ i „Srpsko-komercijalne banke“, da bi zatim „napao“ i nišku „AIK banku“, u kojoj je tada imao najveći broj akcija, ali nije bio većinski vlasnik.Za vreme bekstva, dok je za njim bila raspisana nacionalna poternica, Stefanović nije sedeo skrštenih ruku, već je otkupio fabriku lekova „Jaka Radoviš“ u Makedoniji.
Pogledaj vesti o: Zrenjanin
Nastavak na Večernje novosti...
