Izvor: Blic, 08.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevin u zatvoru ležao tri godine
Nevin u zatvoru ležao tri godine
Lekar Ranko Babić, izbeglica iz Hrvatske, juče je izašao iz sremskomitrovačkog zatvora u kojem je nevin izdržao više od polovine šestogodišnje kazne. Ko zna koliko bi još dana, meseci i godina ostao iza rešeteka da pravi akter razbojništva, zbog kojeg je Babić osuđen u beogradskom Okružnom sudu, nije nedavno policiji pao u ruke. To je Radomir Timotijević protiv koga se vodi istraga za još nekoliko krivičnih dela.
Babićeva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drama počinje s događajem od 5. avgusta 2000. godine, u jednom od stanova zgrade broj 53 u Knez Danilovoj ulici u Beogradu, u kojem su devojke Agencije za poslovnu pratnju 'Anabela' pružale mušterijama ljubavne usluge.
Tu je mlađi muškarac, koji se predstavio kao Milan, teško ranio i opljačkao devojku Lj.B.
Ranko Babić je uhapšen posle 13 dana, pošto se odazvao na poziv MUP-a. U policiji za vreme istrage i na glavnom pretresu ponavljao je istu priču, tvrdeći da nema nikakve veze s razbojništvom. Niko mu nije poverovao.
Poseban paradoks cele priče je da je sud tačno utvrdio kako se odigrala drama u Knez Danilovoj ulici, ali uz jedan veliki propust. Milan nije bio Ranko Babić, več drugi čovek koji je nedavno istražnom sudiji do detalja opisao ceo događaj i svoju žrtvu.
Možda bi ceo slučaj krenuo drugim pravcem da policija, po tvrđenju Babićevog advokata Branislava Tapuškovića, nije eliminisala sve materijalne dokaze koji su upućivali na drugi trag.
U svojoj žalbi Vrhovnom sudu Srbije Tapušković je na prvom mestu ukazao da je iz spisa sklonjena potvrda GSUP-a Beograd o oduzimanju 17.000 maraka od Ranka Babića, kao i potvrda SUP-a Novi Sad o vraćanju tog novca Babićevom ocu. Obe potvrde odbrana je predala sudu tek za vreme glavnog pretresa.
'Napad na Lj.B. nema seksualnu pozadinu, već je koristoljubivog karaktera, s namerom da se oduzmu stvari, nakit i novac. Zar bi to učinio čovek koji kod sebe ima tolikog novca, čije se poreklo uz to zna? Sud na to ne daje nikakav odgovor, niti se bavi pitanjem zašto policijski inspektori sklanjaju potvrde o oduzetom i vraćenom novcu, zašto mu vraćaju ceo iznos i ne zadržavaju deo koji je oduzet oštećenoj', isticao je Tapušković.
Advokat je u žalbi naveo da na kraju istrage i početkom glavnog pretresa u spisima nije bilo ni rešenja novosadskog SUP-a kojim je Babiću oduzet pištolj.
'Rešenja o oduzimanju pištolja i oružanog lista sudu je odbrana dostavila tek na glavnom pretresu. Tek nakon toga došlo je do veštačenja koje je pokazalo da iz tog pištolja nije pucano. Ovakav materijalni dokaz sklonjen je iz predmeta samo zato da ne bi bio materijalna potvrda da Babić sa kritičnim događajem nema nikakve veze', tvrdio je Tapušković.
Advokat dalje navodi da je Babiću bio oduzet i mobilni telefon, ali je policija i taj trag sklonila iz predmeta.
Tapušković je posebno pitao zašto se sud ne osvrće na činjenicu da mu policija na njegov zahtev nije dostavila video-kasetu koja je pronađena na mestu događaja i koja je pomenuta u izveštaju o kriminalističko-tehničkom pregledu. Kaseta je, navodi Tapušković, iz kamere kojom je snimano ko ulazi i izlazi iz stana.
Nažalost, nisu samo ti dokazi sklonjeni iz spisa. U pitanju je izuzetno važan trag. Reč je otisku na čaši koji je policijski kriminalistički tehničar registrovao zajedno sa još desetak otisaka još 5. avgusta 2000. godine. Tog dokaza policija se setila tek nedavno, pa je 4. oktobra ove godine utvrdila da je to otisak sa prsta Timotijevićeve ruke.
Tapušković je uzalud pokušavao da uveri sud da izjava LJ. B, na kojoj se praktično zasniva presuda, ima puno praznina, nelogičnosti i nedoslednosti. On je ukazao da opis napadača koji je Lj. B, u prvi mah dala policiji ne odgovara izgledu optuženog, a posebno je naglasio da su je inspektori odveli na prepoznavanje tek pošto su joj u bolnici pokazali Babićevu fotografiju. Tapuškovića čudi što sud nije uvažio iskaze svedokinja Ž. Đ. i S.S. koje su uz žrtvu jedine i videle razbojnika i koje su tokom čitavog postupka kategorički tvrdile da Babić nije taj čovek.
'Sud nije mogao da ne konstatuje da Ž. Đ. optuženog zna kao klijenta Agencije jer se s njim sretala dva puta pre događaja i da se uvek predstavljao kao gospodin Babić', smatra Tapušković.
On posebno ukazuje da su obe svedokinje bile izložene pritisku policije da priznaju da je napadač bio Babić i da je jedna od njih tri dana zadržana u policiji.
Žalbe Babića i njegovog advokata Vrhovni sud nije uvažio, već je potvrdio presudu prvostepenog suda. Kada je Babić otišao u zatvor, Tapušković se krajem novembra prošle godine zahtevom za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude obratio Saveznom sudu. Odgovor još nije dobio.
Kako 'Blic' saznaje, Okružni sud u Beogradu juče je doneo odluku o obnovi postupka protiv Babića i njegovom puštanju na slobodu. Timotijević je u istrazi priznao delo, a njegovo priznanje potkrepljeno je i materijalnim dokazima. Između ostalog, veštačenjem je utvrđeno da su hici kojima je ranjena Lj. B. ispaljeni iz njegovog pištolja kalibra 7,65 milimetara. Momir Ilić Ubijao, otimao i pljačkao
Radomir Timotijević (31), koji je sada osumnjičen, na osnovu dokaza i priznanja za razbojništvo u agenciji za poslovnu pratnju za šta je bio osuđen Ranko Babić, odranije je poznat policiji kao član klana Timotijević, u kojem su bili i njegov brat Vladimir i majka Mirjana. Za razliku od majke i brata, Radomir je do sada uspevao da izmakne brojnim policijskim potragama.
Radomir Timotijević je sada, osim za razbojništva u agencijama za poslovnu pratnju i salonima za masažu, osumnjičen i za ubistvo Dragana Ćubića 21. avgusta ove godine u Beogradu. Ćubić je bio zaštitnik vlasnice salona za masažu, koju je opljačkao Radomir, te je pokušao da raspravi 'stvar' sa razbojnikom. Nije uspeo u tome jer je Radomir izvadio pištolj i smrtno ga ranio.
Članovi porodičnog klana Timotijević sredinom 90-ih izveli su nekoliko otmica u prestonici i takoreći bili preteča novim kriminalcima koji su u tom poslu zaradili milione evra. Za otkupninu su tražili manje sume, desetine hiljade maraka, a isplata je bila u inostranstvu. Otete su vodili čak i u Istanbul, i još se pamti bekstvo devojčice koju su kidnapovali u Zemunu. A. A.
