Izvor: Politika, 30.Sep.2012, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neosnovani pritvor je boljka pravosuđa
Da bi osetili kako izgleda biti zatvoren u četiri zida, bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom, sudije su tokom obuke na Pravosudnoj akademiji bile zaključane u hotelskim sobama
Kada „šalju” okrivljenog u pritvor, sudije moraju da znaju šta to znači. Da bi osetili kako izgleda biti zatvoren u četiri zida, bez mogućnosti komunikacije sa spoljnim svetom, sudije su tokom obuke na Pravosudnoj akademiji bile zaključane u hotelskim sobama.
Ovaj detalj čuo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se na seminaru krivičara na Zlatiboru, kada se raspravljalo o odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).
– Svaki sudija bi trebalo da provede bar jednu noć u pritvoru da bi video šta to sve podrazumeva, ali nismo imali tehničkih mogućnosti da to izvedemo. Zato smo ih, u okviru obuke, zaključali na četiri sata u hotelskim sobama i – nije im bilo prijatno – ispričao je Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije u Beogradu.
Naravno, nije preporuka da se okrivljeni za teške zločine puštaju na slobodu. Ovde je reč o lakšim krivičnim delima za koja pritvor ne mora da bude obavezna mera. Osim toga, mnogi koji su proveli deo života u pritvoru oslobođeni su optužbe.
– Država Srbija tužena je za 32.000 dana neosnovanog pritvora. Reč je o ljudima koji su proveli određeno vreme u pritvorskim jedinicama, a kasnije su oslobođeni optužbi za krivična dela – rekao je Danilo Nikolić, državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave.
Tema savetovanja na Zlatiboru bio je aktuelni Zakonik o krivičnom postupku, na čijim izmenama i dopunama brižljivo radi ekipa stručnjaka. Po ovom zakoniku se već radi u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina, dok je za sva ostala krivična dela, takozvani klasičan kriminal, njegova primena predviđena od januara 2013. godine, ali je izvesno da će biti odložena, jer u srpskom pravosuđu još nema uslova za tužilačku istragu.
– Tužilačka istraga, kao tema broj jedan, zasenila je osnovni problem novog krivičnog postupka, a to je koncepcija glavnog pretresa odnosno suđenja. Ono je postavljeno tako da se okrivljeni i tužilac međusobno „tuku” dokazima, dok sud samo pasivno posmatra, da bi na kraju poverovao onome ko je u tom „dvoboju” bio jači. Zato moramo obezbediti da cilj glavnog pretresa bude utvrđivanje istine, sa aktivnom ulogom suda u tome – rekao je na Zlatiboru prof. dr Milan Škulić, koji je na čelu radne grupe ministarstva za izmenu ZKP-a.
Samo izuzetno bogati okrivljeni, koji mogu da plate dobre advokate ili čitav istražni tim, ili okrivljeni koji su dobri poznavaoci prava, mogli bi da pariraju tužilaštvu u procesu izvođenja dokaza.
– Tipičan okrivljeni pred našim sudovima je po pravilu slabo obrazovan čovek, koji ne može da parira tužiocu, kao drugoj strani u postupku, iza koga stoji čitav državni aparat. Tipičan okrivljeni može da bude jednak sa tužiocem samo ako ima odličnog branioca. Međutim, kod nas ne može svaki okrivljeni da traži da mu se obezbedi branilac po službenoj dužnosti. Rešenje ovakve postavke je vraćanje sudu aktivne uloge u izvođenju dokaza, naravno i dokaza odbrane – rekao je dr Škulić.
„Bolje je i hiljadu krivica osloboditi nego jednog nevinog čoveka držati u zatvoru.” To je jedno od osnovnih načela i ciljeva krivičnog postupka. Da bi taj cilj bio ostvaren, neophodno je utvrditi istinu, a u tome glavnu ulogu treba da ima sud.
– Bilo je slučajeva da sudije govore kako moraju da „održe optužnicu” na glavnom pretresu. To je nedopustivo. Sud ne radi za tužilaštvo, niti je njegov tajni saradnik. Sud ne treba da sudi u korist jedne ili druge stranke u postupku, već u korist utvrđivanja istine. Ako postoji mesto gde građanin očekuje da bude utvrđena istina i zadovoljena pravda – to mesto je sud – rekao je dr Škulić.
Ukazao je na brojne protivrečnosti u tekstu ZKP-a. Na primer, jedna odredba zabranjuje sugestivna pitanja na glavnom pretresu, a druga odredba dopušta da se tokom unakrsnog ispitivanja mogu postavljati sugestivna pitanja.
Dr Stanko Bejatović, profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ukazao je i na pogoršan položaj oštećenog u krivičnom postupku, a dr Vojislav Đurđić, profesor Pravnog fakulteta u Nišu, upitao je postoji li negde u svetu sistem u kome nezakonito pribavljeni dokazi dolaze na glavni pretres i „inficiraju” sudsko veće, a tužilački spisi postaju sudski.
– Apsurdno je da sud nema odgovornost za utvrđivanje činjeničnog stanja, a da se presuda suda može pobijati žalbom zbog nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, za šta je odgovoran sud – rekao je na dr Vojislav Đurđić.
Čak i najbolji stručnjaci imali bi problema da primene tako protivrečan zakon a da ispoštuju sve njegove odredbe i da se ni o jednu ne ogreše, zaključili su stručnjaci na seminaru, koje je organizovalo srpsko Udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu.
Naglašeno je da je Ustavni sud Hrvatske nedavno proglasio neustavnim i ukinuo čak 54 odredbe hrvatskog krivičnog zakonika, koji je već bio u primeni. Zakonik o krivičnom postupku je „mali ustav” svake zemlje jer se u njemu ogleda poštovanje ljudskih prava i sloboda.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 30/09/2012
.jpg)
