Izvor: Blic, 10.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema para za koje se isplati zatvor
Nema para za koje se isplati zatvor
KRUŠEVAC - Kada je tog dana oko podneva s fantomkom na glavi i pištoljem uleteo u menjačnicu u Ulici Vojislava Ilića u Beogradu, sada osamnaestogodišnji Arsa nije razmišljao da će mu za koji dan jedini pogled na svet biti beton dvorišta zatvorenog odeljenja Vaspitno-popravnog doma i visoki zidovi oivičeni bodljikavom žicom.
Glasno odaje priznanje beogradskim balističarima, kojima je u menjačnici 'ostavio' praznu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << čauru. Zato i planira novu profesiju kojom će se baviti po izlasku.
U menjačnicu je uleteo sam, jednom radniku je rekao da stane uz zid, a drugom da preda pazar. Ispalio je jedan metak iako se sve dešavalo u po bela dana, ali tek 'da im bude jasno da sa njim nema šale'. Plen je potrošio za dve nedelje, a tada je i uhvaćen.
- Kupovao sam stvari, patike, trenerke, kompjuterske igrice, vozao se po Beogradu, jeo, častio i druge - kaže Arsa ravnodušno.
Ali to nije bilo prvo njegovo razbojništvo. U to vreme već je bio na izdržavanju vaspitne mere za druga krivična dela.
- Motiv je uvek bio nešto što ne možemo da dobijemo, a potrebno nam je. I onda odlučimo - hoćemo da idemo, potrebne su nam pare da ih trošimo. Prodavnice sam obijao pajserom - kaže on.
Arsa je dete razvedenih roditelja, kao i većina štićenika. Završava osmi razred, odabrao je mašinbravarski zanat i na kraju poručuje:
- Sviđa mi se taj posao, ide mi od ruke. Baka mi je javila da bi me i tetka koja živi u Americi rado primila, ako završim zanat. Tu priliku ne bih propustio. Mora da se radi nešto legalno. Nema više tih para za koje se isplati zatvor.
Nevena Erac
