Izvor: Politika, 16.Sep.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizabrane sudije koštaće državu više stotina miliona dinara
Za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda sudije traže od pola miliona do pet miliona dinara. – Papreno skupa sporost Visokog saveta sudstva
Deset miliona evra štete od grešaka u (re)izboru sudija iz 2009. godine nije ništa naspram onoga koliko će Srbiju tek koštati naknada materijalne i nematerijalne štete sudijama koje tada nisu izabrane. Kako „Politika” saznaje u razgovoru s nekoliko sudija iz više gradova, već je donet jedan broj presuda za naknadu materijalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << štete, čiji je prosečan iznos oko milion i po dinara po jednom sudiji, ali su odštetni zahtevi zbog duševnih bolova (nematerijalna šteta) još veći – od pola miliona do pet miliona dinara. Zahteve je podnelo oko 500 sudija.
Naime, u četvrtak je na seminaru krivičara na Zlatiboru iznet podatak da šteta od grešaka u reizboru sudija iznosi oko 10 miliona evra. Nije precizirano da li su u toj brojci samo lični dohoci koji su isplaćivane neizabranima oko dve i po godine, ili su uračunati i troškovi „putujućeg sudstva” i „ol inkluziv aranžmana” za sudije koje su se zbog ukidanja manjih sudova ili napredovanja u višu instancu preselile u drugi grad (stanarina, odvojeni život i putni troškovi vikendom do zavičaja).
Podatak o šteti od 10 miliona evra izneo je za govornicom na Zlatiboru direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić. On je kasnije za „Politiku” precizirao da u navedenu cifru ulaze samo plate, dakle ne i drugi troškovi i odštete. Brojka se odnosi samo na lične dohotke koje su neizabrane sudije dobijale dok su čekale da Visoki savet sudstva donese konačnu odluku u postupku „preispitivanja opšteg izbora”. Po zakonu, sudije su imale pravo na platu šest meseci posle prestanka sudijske funkcije, dakle od januara do juna 2010. godine, ali je posle toga, po preporuci Evropske komisije, Vlada Srbije donela zaključak da se plate isplaćuju svakom sudiji sve dok VSS ne donese konačne odluke po pojedinačnim prigovorima na odluke o „neizboru”. Postupak „preispitivanja odluka iz opšteg izbora sudija” trajao je sve do juna 2012. godine, pa su mnogi do tada primali plate, iako već dve i po godine nisu radili. Tako je nova srpska pravosudna reč – neizbor, ispraznila državni budžet za oko 10 miliona evra.
„Tadašnja sporost Visokog saveta sudstva u donošenju odluka po prigovorima neizabranih sudija – sada će još više koštati državu jer sudije potražuju i kamate, koje su se nagomilale tokom vremena”, kaže sudija jednog osnovnog suda, koji je vraćen na posao prošle jeseni.
Tada je oko 500 neizabranih sudija i nešto više od 100 zamenika tužilaca vraćeno u pravosuđe, posle odluke Ustavnog suda Srbije. Nisu se vratili oni koji su u međuvremenu stekli uslov za odlazak u penziju, kao i oni koji su se dobro snašli u advokaturi ili u nekom drugom poslu.
„Dvadeset neizabranih sudija je umrlo. Njihove porodice takođe imaju pravo da traže naknadu za materijalnu i nematerijalnu štetu. Taj period je bio izuzetno stresan za sve nas. Mnoge su odjednom zadesili teški zdravstveni problemi”, kaže sudija jednog višeg suda u Srbiji, koji je takođe prošle jeseni vraćen na posao.
Kada je reč o materijalnoj šteti – situacija je jasna, kažu naši sagovornici. Razlike u plati i izgubljene zarade utvrđuju veštaci, na osnovu podataka koje ima dostavljaju sudovi, odnosno njihove službe računovodstva.
Svaki neizabrani sudija primao je mesečni iznos svoje poslednje plate iz decembra 2009. godine, ali su sudijske plate u međuvremenu povećane, pa oni sada potražuju razliku za onoliko koliko bi primali da su radili, jer VSS nije dokazao da su nestručni, neosposobljeni i nedostojni za sudijsku funkciju.
Međutim, to nije jedina stavka u odštetnim zahtevima. Jer, od momenta kada je VSS za svakog sudiju pojedinačno doneo odluku kojom je odbijen njegov prigovor na odluku o neizboru – taj sudija nije više imao pravo na platu. Neki su tu odluku dobili tokom 2011. godine a neki tek sredinom 2012. godine. Zato im se sada u iznos štete uračunavaju cele sudijske plate za period u kome nisu imali pravo na platu. Tako će, na primer, jedan sudija osnovnog suda, koga je VSS konačno „odbio” u novembru 2011. a vratio ga na posao u novembru 2012. godine – dobiti 12 plata, što iznosi oko 1,3 miliona dinara, plus razlike za period kada je primao platu, plus kamate.
Ni to nije sve. Mnogi su otvorili advokatske kancelarije. Za upis u advokaturu uplatili su po dve hiljade evra, a imali su i druge troškove prilikom otvaranja kancelarije, pa sud sada utvrđuje koliki su im bili rashodi i prihodi. Ako se izračuna da su kao advokati zaradili manje nego što su uložili, ta razlika se takođe uračunava u iznos odštete, plus onoliko sudijskih plata koliko bi primili da su bili na sudijskoj funkciji. Ako su zaradili više nego što su uložili – onda im se prihod poredi s visinom sudijske plate, pa se utvrđuje razlika.
Mnogo će komplikovanije biti da se za svakog sudiju izračuna nematerijalne šteta – za duševne bolove zbog povrede časti i ugleda. U tužbama navode diskriminaciju, šikaniranje, sramotu, nesanicu, zdravstvene probleme, operacije srca, žuči i štitne žlezde. Mnogima je bilo teško da izađu među ljude, naročito u malim sredinama, da se nose s tračevima i pitanjima tipa „zašto nisi izabran” ili „šta su ti pronašli”.
„Na ulici me je pogrdnim imenima nazivao mladić koga sam osudio zbog trgovine drogom”, navodi jedan sudija u tužbi za naknadu nematerijalne štete.
Pred sudovima se vode odvojeni postupci za utvrđivanje materijalne i nematerijalne štete. Već je donet jedan broj prvostepenih presuda za materijalnu štetu, na koje je Republičko javno pravobranilaštvo uložilo žalbe. Pravnosnažne presude doneće apelacioni sudovi.
---------------------------------------------------------------
Poravnanje s državom je još moguće
– Svi smo podneli zahtev za mirno rešenje spora, za poravnanje, ali država nikada nije odgovorila. Čekali smo da država ponudi mirno rešenje, koje će biti povoljnije za nju, i da sistemski reši naknadu štete neizabranim sudijama. Čuli smo da je ministar Selaković podržao naš predlog, ali da se Dinkić kao tadašnji ministar finansija nije složio sa tim, pa smo počeli da podnosimo tužbe. Međutim, država još može da se „predomisli”, jer poravnanje je moguće i u fazi žalbenog postupka na presude prvostepenih sudova koji su već dosudili odštete – objašnjava jedan sudija.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 16.09.2013.
.jpg)
