Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 14.Jul.2009, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neće pomoć, hoće azil
BEOGRAD/NJUJORK - Glumac Žarko Laušević (49), koga je imigraciona policija SAD početkom meseca privela pod optužbom da nezakonito boravi u toj zemlji, nije prihvatio ponuđenu pomoć srpskog konzulata u NJujorku, rekao je juče Tanjugu generalni konzul Branko Radošević.
„Ponudili smo svaku pomoć i nameravali smo i da ga posetimo, ali je Laušević to odbio. Bili smo u kontaktu i sa njegovom porodicom, koja nam je saopštila da je angažovala advokata i da bi, prema njegovom savetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << bilo poželjno da se konzulat ni na koji način ne meša u ceo slučaj“, rekao je Radošević u telefonskoj izjavi nacionalnoj agenciji.
Pozivi prijatelja
Konzul kaže i da nema informaciju kada bi Laušević trebalo da se pojavi pred američkim emigracionim vlastima. Suzan Istvud, iz Kancelarije za medije Upravnog organa za nadzor nad imigracionim pitanjima SAD, saopštila je prekjuče da je taj organ juče trebao da odlučuje o eventualnoj deportaciji Lauševića.
Prema Radoševićevim rečima, srpski konzulat u NJujorku je svakodnevno iz gotovo celog sveta zasut pozivima Lauševićevih prijatelja koji pokušavaju da nešto saznaju ili mu makar prenesu pozdrave.
SLOŽEN SLUČAJ
Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodna Homen izjavio je juče da će to ministarstvo „sa posebnom obazrivošću razmotriti eventualno podnošenje zahteva za ekstradiciju Lauševića, imajući u vidu složenost slučaja i samu njegovu bezbednost“.
„Ministarstvo pravde Srbije nije podnelo zahtev za ekstradiciju Lauševića, jer taj postupak može da traje i više godina, pa se čeka odluka američkih vlasti o njegovoj eventualnoj deportaciji ili dobijanju azila“, rekao je Homen Tanjugu.
On je objasnio da se protiv Lauševića vodi postupak pred imigracionim vlastima SAD, jer je u toj zemlji bio bez boravišne dozvole i taj postupak, kako je rekao, nema veze sa poternicom koju je Srbija raspisala za njim, niti sa krivičnim delom za koja je osuđen.
U slučaju pozitivne odluke imigracionih vlasti za Lauševića, tužilac neće imati pravo žalbe van upravnog postupka.
Radošević veruje da će Laušević na osnovu faktičkog stanja, braka sa američkom građankom, zahtevati da mu se odobri stalni boravak u SAD i pretpostavlja da je to, kako je rekao, najverovatnije razlog zbog kojeg on i njegova porodica ne žele pomoć srpskog konzulata.
„U slučaju Lauševića postupili smo kao i u svim drugim slučajevima kada se neko od naših građana nađe u nekoj nevolji. Ponudili smo pomoć, ona nije prihvaćena, ali smo mi, ipak, rekli da im stojimo na raspolaganju“, rekao je Radošević, napomenuvši da je o svemu službeno upoznao i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Američke emigracione vlasti su protiv Lauševića podnele specifičnu vrstu optužnice ili „poziv da se predstavi“, na osnovu koje, kako se navodi, nadzorni organ u Menhetnu treba da utvrdi opravdanost njegovog privođenja.
Nadzorni organ treba da utvrdi da li ima osnova za udaljavanje Lauševića, i ako ima, da li se na njega odnosi neki od osnova za izuzeće od toga. Od moguće deportacije, Lauševića bi mogao da „spase“ azil, a postoji i mogućnost da podnese aplikaciju za stalni boravak u Americi.
Za Lauševićem je 2002. godine raspisana međunarodna poternica radi dosluženja zatvorske kazne od osam i po godina zbog dvostrukog ubistva. Laušević je u noći između 30. i 31. jula 1993. u podgoričkom kafiću „Epl“ ubio Dragora Pejovića (20), Radovana Vučinića (21) i ranio Andriju Kažića. Osuđen je na 13 godina, kazna je nakon žalbi potvrđena 1994. godine.
Savezni sud je februara 1998. preinačio kaznu na četiri godine zatvora zbog prekoračenja nužne odbrane. Nakon što je u Spužu i Požarevcu odležao četiri godine i sedam meseci, februara 1998. pušten je na slobodu Žarko je 30. oktobra 1999. emigrirao preko Budimpešte u Ameriku. Septembra 2001. Vrhovni sud Crne Gore preinačio je presudu na 13 godina zatvora 2. jula 2009. uhapšen je u Americi
Strah od osvete
Laušević se u Americi najmanje bavio glumom i jedva je sastavljao kraj s krajem. Poslednjih godina živeo je u dubokoj ilegali, a radio je uglavnom kao fizički radnik na građevini.
U nekoliko javnih istupa govorio je da je svestan „zla koje je počinio“, a spekulisalo da strahuje od krvne osvete rođaka mladića koje je ubio. Laušević se ženio dva puta. Od prve supruge Maje, s kojom ima sina i ćerku, razveo se po izlasku iz zatvora. Ubrzo potom oženio se scenskom šminkerkom, s kojom je dobio ćerku.
Privatni život krio je od javnosti, sa porodicom živeo je povučeno u NJujorku, istom gradu u kome živi i njegova bivša supruga sa dvoje dece. U Americi se nije previše družio sa srpskim iseljenicima i bivšim kolegama, niti je posećivao tamošnje kafane.
.jpg)
