Izvor: Politika, 17.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narko-tržište iza rešetaka
Niš – U poslednjih pet meseci u okviru projekta "Monitoring ljudskih prava u KPZ Niš", predstavnici Centra za ljudska prava u Nišu obavili su tri posete niškom zatvoru, razgovarali sa osuđenicima, anketirali ih i na osnovu toga sačinili izveštaje i ovih dana ih predstavili javnosti. – Ciljevi našeg projekta su da se spreči tortura i izvrši reforma zatvora da bi se približili standardima Evropske unije. Svakako da smo na umu najviše imali obezbeđivanje uslova za ostvarivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << garantovanih ljudskih prava osuđenika, unapređenje kvaliteta života lica na izdržavanju kazni i podizanje svesti najšire javnosti o neophodnosti promena stava prema njima. Naše posete obavljene su u julu, avgustu i sredinom oktobra ove godine, nakon čega su i sačinjeni izveštaji o stanju u ovoj zatvorskoj ustanovi – rekla nam je Lidija Vučković, iz Centra za ljudska prava u Nišu.
Tokom boravka u niškom KPZ-u predstavnici Centra za ljudska prava u Nišu anketirali su zatvorenike o privilegijama i korupciji u ustanovi, kaže Lidija Vučković, i dodaje:
– Utisak ispitanih je da postoji korupcija i da je u direktnoj vezi sa privilegijama koje uživa manja grupa osuđenih. To se ogleda u većoj zaštićenosti od disciplinskog i svakog drugog kažnjavanja. Na drugoj strani postoji kategorija siromašnih osuđenika koji nisu u mogućnosti da učestvuju u korupciji i samim tim bivaju prinuđeni da žive u strahu od bogatijih i zaštićenih, ili su primorani da "rade" za njih, jer u protivnim rizikuju da im se nešto od zabranjenog podmeće. U tom slučaju, kada im se nešto podmetne, bivaju disciplinski kažnjavani, čime gube pravo na povlastice koje bi im sledovale po zakonu.
Posebno zabrinjavaju priče o velikom prisustvu droge iza zatvorskih zidina.
– Reč je samo o pretpostavci koja se, međutim, ponavlja u svakom razgovoru sa osuđenicima koji kažu da je među njima čak 70 do 80 odsto narkomana. Ako bi ovaj procenat bio i duplo manji, recimo 40 do 50 odsto uživalaca droge od ukupnog broja osuđenika na izdržavanju kazni, jasno je da je Kazneno-popravni zavod, koji ima kapacitet za 1.200, a prosečno u njemu boravi oko hiljadu zatvorenika, veoma "zanimljivo" tržište za svakog narkodilera, bio on u zatvoru, ili ne – objašnjava Lidija Vučković.
Centar za ljudska prava ipak najviše pažnje posvećuje povratku osuđenih u normalan život posle izdržane kazne. Psiholog Verica Milošević, angažovana u Centru za ljudska prava rekla je za "Politiku" da zaposleni u KPZ-u čine mnogo toga, ali da postoji realno otežavajuća okolnost u njihovom radu, jer je mali broj vaspitača u odnosu na broj zatvorenika:
– Postoje problemi i u ovoj ustanovi, ali je suština raditi na resocijalizaciji zatvorenika upravo zato što bi se time smanjio broj povratnika, čime bi sveukupni efekat za svakog pojedinca i društvo u celini doprineo da sagradimo sigurno i sistematski bolje uređeno društvo. Cilj našeg angažovanja između ostalog bio je da se poveća opšti senzibilitet osoba koje su lišene slobode i nalaze se na izdržavanju kazni. Prevaspitanje, koje je u sklopu resocijalizacije je od najvećeg značaja, jer je reč o osobama koje su izvršile krivično delo. A učinili su ga iz dva razloga: imaju psihološki, unutrašnji problem, i izvršenjem dela razrešavaju tu tenziju, ili je reč o osobama koje nemaju usvojene pravilne društvene norme i stavove i usled toga pokazuju tendenciju ka prekršajima. Tu se i pokazuju važnost i potreba prevaspitavanja koje sadrži proces odbacivanja i eliminacije pogrešnih stavova i usvajanja novih.
U samom KPZ-u od upravnika Svetoljuba Mazića nismo mogli da dobijemo zvanično objašnjenje o trenutnom stanju u ovoj zatvorskoj ustanovi, niti reagovanje na izveštaj Centra za ljudska prava, jer je, rekao nam je, za odnose s medijima zadužena Uprava za sprovođenje zatvorskih sankcija. Samo nam je kratko rekao da izveštaj sa stanjem u zavodu "nema veze".
[objavljeno: ]
