Izvor: Blic, 01.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladen Župljanin: Oče, predaj se!
Porodica haškog begunca, generala Stojana Župljanina pozvala ga je da prekine skrivanje i da se preda Sudu u Hagu. Njegov sin Mladen je redakciji „Blica" poslao pisanu poruku u kojoj je apelovao na oca, za kojim se poslednje tri godine intenzivno traga, da prestane da se skriva i da se preda.
„Za porodicu se ne vredi žrtvovati, ona je rasturena, nje nema. Ostao je srpski narod i dve države pod velikim pritiskom. One moraju opstati i za njih se mora žrtvovati. Odluka >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je tvoja", navodi se u poruci potpisanoj sa „porodica Župljanin".
Uz poruku, čiju je verodostojnost Mladen potvrdio, dodat je i citat iz govora majora iz Prvog svetskog rata Dragutina Gavrilovića, koji je uputio tadašnjim braniocima Beograda: „Gospodo oficiri, više vam ne naređujem ni ja, ni Vrhovna komanda, ni general Stepa. Naređuje vam Srbija".
Policija pred kućom
- Zamolio sam prijatelja u Srbiji da kontaktira sa nekim ljudima jer sam želeo da uputim javni poziv ocu da se preda. Već duže vreme naša je porodica pod velikim pritiskom, ne možemo normalno da živimo, ne možemo nigde da se zaposlimo. Sud BiH nam je pre sedam-osam meseci blokirao svu imovinu u Kotor Varoši i ne možemo da je prodamo, a benzinsku pumpu su nam zatvorili - objašnjava Mladen razloge zbog kojih poziva oca da se preda.
On kaže da je jedini razlog zbog kojeg je odlučio da poziv bude plasiran u Srbiji, a ne u BiH, „taj što očekuje veći odjek u javnosti".
Župljaninova porodica navodi i da se pred njihovom kućom stalno nalazi policija, a pripadnici MUP-a i međunarodne vojne snage su u nekoliko navrata pretresali imovinu Župljaninovih i u Maslovarama i u Banjaluci gde živi Stojanova uža porodica.
Ispitivanja sinova su takođe skoro svakodnevna, a porodica je sada bez ikakvih primanja od kako je Župljaninova supruga ostala bez posla u „Poštanskoj štedionici". Jedini izvor prihoda su im penzije Župljaninovih roditelja Aleksandra i Danice, dok su sinovi nezaposleni. Pavle i Mladen su zbog bekstva i skrivanja svog oca morali da napuste Novi Sad gde su poslednjih godina živeli i studirali, navode Župljaninovi.
Stojan Župljanin je rođen 1951. godine u selu Maslovare, opština Kotor Varoš u Bosni i Hercegovini. On je 1975. završio Pravni fakultet u Sarajevu i zaposlio se u SUP-u u Banjaluci. Tri godine kasnije postavljen je za komandira stanice milicije Mejdan u Banjaluci, a 1985. je postao načelnik Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminaliteta u opštinskom SUP-u u Banjaluci. Od 1991. godine nadalje bio je načelnik regionalnog Centra službi bezbednosti u Banjaluci.
Tokom maja 1992. do jula te godine bio je član Kriznog štaba Autonomne Regije Krajine, a 1994. postao je savetnik predsednika Republike Srpske za unutrašnje poslove. Upravo za ovaj period njegovog života je vezana haška optužnica.
On se ne tereti da je lično izvršio bilo koji zločin, ali je optužen jer
je kao načelnik CSB-a u Banjaluci bio „odgovoran za planiranje i vođenje svih operacija policije i za zločine koje su jedinice policije na tom području počinile".
Prema optužnici Haškog tribunala, „svojim radnjama i propustima" Župljanin je učestvovao u progonima na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi i zločinu protiv čovečnosti.
Progon nesrba
Dodaje se da je znao za osnivanje i rad logora i zatočeničkih objekata, kao i da je „nameravao da pospeši zlostavljanje nesrba zatočenih u tim objektima; i nije preduzeo nikakve konkretne mere da spreči ili zaustavi zlostavljanje ili kazni one koji su ga vršili".
- Bosanski Muslimani, bosanski Hrvati i drugi nesrbi držani su u zatočeništvu u nečovečnim uslovima i namerno im je nanošen veliki bol ili patnja tako što su ih tukli, mučili, seksualno zlostavljali, ponižavali, šikanirali i psihološki zlostavljali u logorima, policijskim stanicama, vojnim kasarnama i drugim zatočeničkim objektima - navodi se u optužnici.
Župljanin se tereti i da je odgovoran za pogubljenje velikog broja muškaraca iz logora Trnopolje na planini Vlašić, u predelu Korićanskih stijena u opštini Skender Vakuf, oko 20. avgusta 1992. godine, kao i likvidacije u Bosanskoj Krupi, Bosanskom Novom, Bosanskom Petrovcu, Donjem Vakufu, Ključu, Kotor Varoši, Prijedoru, Prnjavoru, Sanskom Mostu, Šipovu i Tesliću.
Četvorica u bekstvu
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je pre desetak dana za „Blic" da su srpski organi bezbednosti na tragu jednom od preostalih haških begunaca. On je rekao da su nedavno sprovedene četiri akcije potrage za beguncima, od kojih su dve bile u Vojvodini, jedna u centralnoj Srbiji i jedna u Beogradu.
U bekstvu su haški optuženici Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić.
