Izvor: Politika, 16.Okt.2014, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Megdan advokata i notara
Ko je skuplji a ko efikasniji – zato jedni štrajkuju a drugih je premalo da bi odgovorili na sve zahteve klijenata
Advokati u Srbiji već gotovo punih mesec dana ne rade. Sa obustavom su počeli 18. septembra zahtevajući tri stvari: izmenu Zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona, to jest da im se vrati mogućnost da ugovore sastavljaju a da ih notari potom overavaju, da se izmene propisi iz oblasti poreske politike, sa ciljem da svako plati porez srazmerno dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koju ostvaruje i smenu ministra pravde. Pošto sa Ministarstvom pravde nisu postigli dogovor ni o jednom zahtevu, protest, kako kažu, nastavljaju do daljeg.
Ukoliko se uporedi cenovnik usluga javnih beležnika (koje se sada naplaćuju) i zbir advokatske tarife i sudske takse za sastavljanje i overu dokumenta (naplaćivalo se do 1. septembra), usluge notara, na prvi pogled, izgledaju jeftinije. Prilikom računice, međutim, ne treba izgubiti iz vida neke činjenice. Na primer, većina advokata za sastavljanje ugovora nije naplaćivala pun iznos predviđen advokatskom tarifom. Sada notari sačinjavaju ugovore što ne znači da stranka neće angažovati advokata, naročito ako je reč o komplikovanijim ugovorima.
Rečnikom običnog građanina, stvari izgledaju otprilike ovako: sada svaki ugovor o trgovini nekretninama mora da ima formu takozvanog javnobeležničkog zapisa. To znači da, bez obzira na to što imate svog advokata kojem verujete i koji će vam sastaviti ugovor, taj dokument mora da proveri javni beležnik. Platićete, znači, i jednom i drugom.
Veoma važno, ako ne i najvažnije pitanje kada je reč o uvođenju i radu notara, jeste i zašto se država odrekla velikog dela prihoda od sudskih taksa koji je direktno išao u, ionako osiromašeni, državni budžet.
Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, kaže za „Politiku” da su pre uvođenja notara, njihove poslove obavljali sudovi i da su prihodi od taksa ubiranih po tom osnovu činili znatan deo budžetskog priliva.
– Zašto se država u izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji, velikog budžetskog deficita, odlučila da notarima prepusti gotovo celokupne prihode po ovom osnovu? Činjenica da se notarima naplaćuje PDV, odnosno 20 procenata od prihoda, svakako ne može da posluži kao dovoljno opravdano obrazloženje za predaju preostalih 80 procenata u njihove ruke! Notarima je prenet u nadležnost deo javnih ovlašćenja i pravo države da ubira takse po tom osnovu –objašnjava sudija Majić.
Veliki broj ljudi, koji je do sada imao kontakt sa beležnicima, govori o usporavanju procedure, čekanju, nesnalaženju, gubljenju rokova...
– Pitanje je i da li je pravilno procenjeno koliko je notara potrebno. U tom smislu, treba što pre izabrati ostale beležnike. Pored manjih gužvi, ovo će dovesti i do, uvek poželjne konkurencije u branši, ali će otkloniti makar jedan deo prigovora koji se tiče načina izbora postojećeg kadra – navodi naš sagovornik.
U Javnobeležničkoj komori Srbije (JBKS), međutim, imaju drugu računicu. Predsednik JBKS Miodrag Đukanović tvrdi za „Politiku” da su notari profesionalci koji sastavljaju i overavaju isprave i odgovaraju za njihovu sadržinu i zakonitost, pa stoga nije neophodno angažovanje advokata za sastavljanje ugovora o prometu nepokretnosti koji se sačinjavaju u formi javnobeležničkog zapisa.
On kaže i da se prilikom poređenja cena sudskih taksa sa cenama usluga notara obično previđa nekoliko bitnih činjenica.
– Prva je da javni beležnici svojim sredstvima organizuju rad kancelarija, da država tu nema nikakve troškove a ima prihod koji se sastoji od naplate PDV-a, dok se trošak rada sudova i sudskih činovnika koji su obavljali overu isprava, pokrivao novcem iz budžeta. Druga je, da za razliku od notara, sud nije bio obavezan da procenjuje da li je, recimo u ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti bila navedena realna, tržišna cena, pa je bilo moguće da se prikaže umanjena vrednost i na taj način smanje takse za overu ugovora, čime se nanosila šteta državi. I na kraju, važno je napomenuti da je povećan stepen pravne sigurnosti prilikom overe ugovora kod javnih beležnika, zahvaljujući činjenici da su notari obavezni da provere sadržinu ugovora i da li je sve u skladu sa zakonom, a ta provera, osim dodatnog vremena, iziskuje i određene troškove – objašnjava Miodrag Đukanović, predsednik JBKS.
M. Derikonjić
objavljeno: 16.10.2014.
.jpg)
