Izvor: B92, 11.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MUP: Pooštriti kaznenu politiku
Beograd -- U MUP-u smatraju da je neophodno pooštriti kaznenu politiku u slučajevima trgovine ljudima prema učiniocima tog krivičnog dela koji su oštetili maloletne osobe.
MUP je inicirao promenu zakona u cilju povećanja minimuma predviđene kazne zatvora sa najmanje tri godine na kaznu od najmanje pet godina kako je to bilo prethodno sankcionisano, rekla je predstavnica MUP-a Srbije Snežana Elez u intervjuu Tanjugu.
Kaznena politika je problematična i u većini >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << slučajeva nije adekvatna, mada ima i odličnih primera, kao što je presuda Specijalnog suda potvrđena i na Vrhovnom sudu Srbije, navodi ona.
Elez je kao primer navela presudu kojom su okrivljeni za trgovinu ljudima iz grupe Mladena Dalmacija zvanog "Pop" i prebacivanje devojaka iz Srbije u Italiju radi seksualne eksploatacije, dobili kazne zatvora od šest do osam godina.
Ta presuda je "školski primer" kako bi sudovi trebalo da rade na procesuiranju trgovine ljudima, zbog čega smo u više navrata pohvaljeni od strane naših kolega iz inostranstva, ističe ona.
Elezova je navela da je za prvih devet meseci 2008. godine u Srbiji podneto ukupno 26 krivičnih prijava zbog trgovine ljudima, od toga najviše na teritoriji grada Beograda - osam.
Glavna policijska inspektorka Odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala i kriminalističko obaveštajne poslove kazala je da je po "vidovima eksploatacije žrtava najzastupljenija seksualna eksploatacija".
Elezova ističe "da je za taj vid podneto u tekućoj godini 15 krivičnih prijava, zbog krivičnih dela - četiri krivične prijave, a po tri krivčne prijave podnete su zbog prosjačenja i prinudne udaje, a dve za radnu eksploataciju".
Ona je precizirala da je u tim slučajevima oštećeno 33 osobe, od kojih četvoro dece muškog pola do 14 godina, a 29 žrtava su ženskog pola.
Prema njenim rečima "najzastupljenija je seksualna eksploatacija žrtava, ali su sve prisutniji prinudni rad i regrutovanje dece žrtava koja su prisiljena da se bave džeparenjem i prosjačenjem".
Među evidentiranim žrtvama ženskog pola pet devojčica je uzrasta do 14 godina, a maloletnih od 14 do 18 godina je osam, dok je punoletnih ženskih osoba 16, navela je Elezova.
Inspektorka je, takođe, navela da je među žrtvama najviše državljana Srbije - 26, petoro dece je iz BiH koja su se bavila prosjačenjem, dok su po jedna žrtva državljani Rumunije i Ukrajine.
Krivične prijave zbog trgovine ljudima podnete su protiv 61 osobe - 43 muškarca i 18 žena, dodaje ona.
Elezova navodi da je Srbija od momenta uvođenja krivčnog dela trgovine ljudima u svoje krivično zakonodavstvo ostvarila značajne rezultate kad je reč o procesuiranju trgovaca ljudima, otkrivanju žrtava i pružanju pomoći u njihovoj reintegraciji.
Inspektorka navodi da su do 2004. žrtve trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije bile uglavnom iz istočnoevropskih zemalja, ali da se trend promenio nakon uvođenja viznih režima Rumuniji i Moldaviji, tako da su od tada žrtve uglavnom sa ovih prostora.
"Žrtve trgovine ljudima ne znaju da će to postati, a posebno su osetljive osobe koja pripadaju marginalizovanim grupama", kaže ona.
To su maloletne osobe bez roditelja, staratelja i bliskih rođaka za kojima nema ko da traga, odnosno koja nemaju kome da se obrate za pomoć, mada se žrtve često vrbuju putem interneta i oglasa kojima se nude navodno dobro plaćeni poslovi u zapadnoj Evropi, objašnjava Elezova.
"Umesto toga, završe kao prostituke, osobe bez slobode kretanja, putnih isprava, zatvorene i dezorijentisane, izložene raznim pretnjama i torturi" upozorava inspektorka.
U cilju uspešnijeg suzbijanja velikog društvenog problema, koji je jedan od najunosnijih oblika kriminala, u vrhu liste po profitu, ona ističe neophodnost većeg stepena međunarodne policijske saradnje i jačanje veza sa nevladinim sektorom i međunarodnim faktorima.
Elezova smatra da je za policiju veoma bitno da deluje u okviru Republičkog tima za borbu protiv trgovine ljudima, a koji čine vladin sektor, nevladine i međunarodne organizacije, s obzirom da je problem trgovine ljudima prisutan na celoj teritoriji Srbije u različitim vidovima.
U saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji je, takođe, napravljen odličan mehanizam zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima formiranjem Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima, koja je pri Ministarstvu rada i socijalne politike, dodaje ona.
Elezova podvlači da bi srpski parlament trebalo što pre da ratifikuje Konvenciju Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima, koja predstavlja kamen temeljac za efikasniju borbu protiv modernog ropstva.
Ona podseća da su zvaničnici SE saopštili tim povodom da u Evropi svake godine više od 600.000 ljudi postanu žrtve, među kojima je više od 80 odsto žena.
