Izvor: Politika, 21.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi su unosna roba
Specijalni sud do sada imao samo jedan predmet klasične trgovine ljudima. – Stejt department nezadovoljan borbom Srbije protiv trafikinga
Specijalni sud u Beogradu ima samo jedan predmet klasične trgovine ljudima, a svi ostali slučajevi odnose se na krijumčarenje preko granice.
Stejt department je ocenio da Srbija ne ispunjava u potpunosti standarde za borbu protiv trgovine ljudima, ali da čini velike napore da ih dostigne.
– Slažem se s tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ocenom zbog činjenice da nismo imali mnogo predmeta klasične trgovine ljudima gde se uspostavlja robovlasnički odnos, kao što su prinudna prostitucija i prinudna prošnja, a čini mi se da toga ima u Srbiji. Međutim, nema nijednog optuženog da je prinudio decu na prošnju i džeparenje – kaže za „Politiku” sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal, koji je nadležan za slučajeve trgovine ljudima.
Robovlasnički odnos podrazumeva da žrtva ostane bez svojih ličnih dokumenata, bez novca i slobode kretanja.
– Trgovina ljudima je veoma unosan biznis, unosniji od trgovine drogom. Jer, droga se proda jednom, a ljudsko biće može da se proda više puta. Ljudi postaju robovi ako se drže zaključani ili pod kontrolom, bez dokumenata i novca, a često trpe fizičko nasilje. Imali smo samo jedan takav slučaj. Reč je o devojci koja je znala da će se baviti prostitucijom, ali nije znala da će biti rob – kaže sudija Kovačević.
Prvooptuženi je osuđen na pet godina zatvora, drugooptuženi na četiri godine, dok su ostala petorica dobila po tri godine zatvora. Oni su devojku M. T. „nagovarali da ide na godišnji odmor u Italiju da bi se po hotelima bavila prostitucijom, govoreći joj da će tamo lepo živeti i dobro zaraditi, u proseku tri do četiri hiljade evra mesečno”, piše u presudi. Sve se događalo u julu 2003. godine.
Devojka je mladićima predala pasoš, ličnu kartu i 500 evra na ime troškova puta, a oni su je onda sakrivali po svojim stanovima i kućama u Pančevu. Zatim je prevoze u Beograd i predaju je dvojici hrvatskih državljana koji je odvoze u Hrvatsku i daju joj falsifikovanu ličnu kartu s njenom fotografijom.
Tako je M. T. dobila novi identitet – Bjanka Josić, rođena 1976. godine u Bremenu u Nemačkoj i živi u Županji u Hrvatskoj. Otputovala je autobusom u Split, gde ju je sačekao prvooptuženi D. S. i ukrcao je na brod za Ankonu. S druge strane Jadrana sačekale su je izvesne Selma i Rada koje je prevoze u italijansko mesto Jezovo. Sutradan se tamo pojavljuje prvooptuženi.
„Saopštio joj je da će se baviti prostitucijom na ulici, naređuje joj da odmah počne da radi, da naplaćuje 30 evra po mušteriji, da svakodnevno vodi evidenciju i sav novac predaje njemu, a da će ona dobiti 20 odsto. Pošto je oštećena tu naredbu odbila da izvrši, optuženi je odvodi u napuštenu kuću čiji su prozori bili zakovani letvama. Tamo je fizički maltretira, tuče je rukama i nogama po telu, dva puta je posekao nožem po ruci i nozi”, navodi se u presudi.
Devojka je posle tri dana pristala da se bavi prostitucijom na ulici, pa ju je optuženi prevezao do autoputa u blizini Treviza. Pod nadzorom devojaka koje su radile za D. S., devojka se na autoputu bavila prostitucijom deset dana i zarađivala od 500 do 600 evra dnevno. Sav novac predavala je prvooptuženom. Krajem avgusta uspela je, uz pomoć jednog Italijana, da pobegne do Ankone, a zatim brodom do Splita i autobusom ka Beogradu. Na graničnom prelazu u Šidu prijavila je slučaj policiji.
Kada smo zatražili podatke u Vrhovnom sudu Srbije, dobili smo telefon Udruženja za spasavanje žrtava i borbu protiv trgovine belim robljem i organima. Reč je o udruženju građana koje se zvanično zove Rodoljubno spasiteljstvo „Makoš”. Registrovano je zimus u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Osnivač je Ilina Obradović kojoj su otete dve ćerke, rekli su nam u Vrhovnom sudu, gde je stiglo pismo Udruženja s pozivom na saradnju.
– Upravo sam se vratila iz kabineta predsednika Tadića. Njegov savetnik mi je obećao da će država učiniti sve da pronađe moju decu, ali ja hoću da se razbije čitav lanac trgovine. To je jedan od najjačih međunarodnih lanaca trgovine ljudima – kaže nam preko telefona Ilina Obradović.
Za stariju ćerku Danijelu ne zna da li je živa, a o mlađoj Slađani zna da je u Banjaluci. Otete su već osam godina, a imaju 27 i 26 godina.
Gotovo neverovatnu priču ove pedesetogodišnje žene „Politika” će objaviti u jednom od narednih brojeva. Udruženje ima finansijsku podršku obrenovačke opštine i saradnju sa Opštinskim javnim tužilaštvom u Obrenovcu.
Predsednica Viktimološkog društva Srbije Vesna Nikolić-Ristanović navodi da je u Srbiji registrovano 940 žena koje su bile žrtve trafikinga, a to je podatak iz istraživanja koje je rađeno 2004. godine. Srbija je bila zemlja tranzita trgovine belim robljem na Balkanu, ali sada sve više postaje i „zemlja porekla”. Ne trguje se samo ženama, već i decom i muškarcima, koji postaju robovi.
– Srbija je zemlja porekla, tranzitna zemlja i krajnje odredište žrtava međunarodne i lokalne trgovine ljudima za potrebe seksualne eksploatacije i prinudnog rada – navedeno je u najnovijem godišnjem izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu.
Naglašeno je da je Vlada Srbije osnovala nacionalni tim za suzbijanje trgovine ljudima, ali da ne ispunjava minimum standarda u borbi protiv trafikinga. Kao problem se ističu nedovoljno krivično gonjenje i kažnjavanje trgovaca, nepotpuni policijski podaci i neadekvatna zaštita žrtava.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 22/06/2009]
