Izvor: Blic, 07.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kulturno blago u tetrapaku
Kulturno blago u tetrapaku
Zbog geografskog položaja Srbija se u poslednje vreme našla u poziciji tranzitne zemlje za šverc kulturno-istorijskog blaga. Numizmatičke predmete, istorijsko blago, krijumčari u Srbiju unose zalepljene za telo, u raznim pojasevima, u ličnom prtljagu, već postojećim šupljinama na vozilima, a za veće količine napravljeni su i specijalni bunkeri. Najnoviji vid šverca je pakovanje nakita u tetrapak za mleko ili sokove, pa i u hranu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Koordinator odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina Goran Vukosavljević kaže za 'Blic' da su najčešći granični prelazi na kojima je zaplenjena ova vrsta vredne robe Kelebija, Batruci, Gradina, Horgoš. Ističe da je očigledno da šverceri imaju svoju klijentelu i u Srbiji.
- Poslednja zaplena na Kelebiji 12. februara ove godine u kojoj je, između ostalog, zaplenjeno 185 komada starog papirnog i kovanog novca, tri srebrna džepna sata i veća količina drugog nakita, bila je namenjena zapadnom tržištu, ali se ne može sa sigurnošću tvrditi da postoji tzv. zlatni put, jer smo ovu robu zaplenili i na drugim prelazima. Situacija se menja i zavisi od tržišta i potražnje za određenom robom. Vreme, mesto i način transporta dolazi na kraju organizacije posla - pojašnjava Vukosavljević.
Šverceri se dovijaju na razne načine ne bi li nadmudrili carinike i policiju. Posebno su zanimljivi izgovori krijumčara kada budu otkriveni. Oni se pravdaju da nisu znali vrednost prtljaga, da ih je neko zamolio da im prevezu robu, a da oni, u stvari, nisu znali šta nose ili im se učinilo kao lep poklon.
- Međutim, ovi izgovori, narodski rečeno, ne piju vodu - tvrdi Vukosavljević.
Ponekad u otkrivanju krijumčerene robe presudna je tehnika kojom se zapravo otkriva vredna i stručno skrivena roba.
- Baster je uređaj koji meri gustinu materijala. Prislanjamo ga na određeni deo vozila, na primer, na rezervnu gumu ili krilo automobila. Ukoliko pokaže veću vrednost, znamo da se tu nešto krije. Uz pomoć bastera nedavno smo otkrili krijumčarenih 3.150.000 evra. Od velike pomoći je takođe i fiber optika. To je savitljiv optički instrument koji na vrhu ima kamericu i možemo pretražiti nepristupačne šupljine - objašnjava Vukosavljević.
U borbi protiv šverca odeljenje Uprave carina nema dovoljno ljudi. Samo 144 radnika koja su raspoređena na graničnim punktovima. Vukosavljević najavljuje da bi i u unutrašnjosti pored graničnih prelaza mogle biti formirane nove grupe koje će se baviti švercovanjem numizmatike i kulturnog blaga.
- Česta je pojava da se srpski srednjovekovni novac krijumčari iz Bugarske u Srbiju, a neretko on ide i dalje u centralnu Evropu. Slaba kupovna moć naših kolekcionara utiče na to da se najvredniji materijali ne zadržavaju kod nas. Krijumčari su dobri poznavaoci materijalnih i naučnih vrednosti i policija otkrije mali broj predmeta u odnosu na količinu krijumčarene robe - kaže za 'Blic' viši kustos u kabinetu za numizmatiku Narodnog muzeja Vesna Radić. P. Miletić
