Izvor: Press, 15.Avg.2010, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krvavi tragovi pišu optužnicu
Tri nedelje posle tvrdnje Marine Andrejić (38) da je ubila svog sina Đorđa u blizini Velikog Gradišta njegovo telo još nije pronađeno. Pravnici ističu da je, pored priznanja, analiza tragova krvi koja ukazuje na zločin dovoljna za vođenje postupka, ali ukoliko se leš ne nađe, osumnjičena bi mogla biti i oslobođena
Krivični postupak protiv Marine Andrejić (38) osumnjičene za teško ubistvo svog trinaestogodišnjeg sina Đorđa u >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << blizini sela Majilovac kod Velikog Gradišta može se sprovesti i okončati presudom iako njegovo telo posle više od tri nedelje još nije nađeno. Ipak, pojedini pravnici upozoravaju da je teško podići optužnicu i doneti presudu bez glavnog dokaza i da bi se moglo dogoditi da Marina bude oslobođena!
Sličnih slučajeva bilo je i ranije, pa je, na primer, Dobri Kojić osuđen zbog toga što je 1984. godine ubio svoju devojku Jovanku u Boru iako njeno telo nikada nije nađeno.
Menjala iskaz
Kojić, inače iskusni ronilac, načinio je, prema sopstvenom priznanju, tegove i potopio Jovankino telo u Borsko jezero. On je sve vreme postupka tvrdio da je ubio Jovanku, a preduzeta je i potraga, tokom koje su stradala dva ronioca tražeći njeno telo u jezeru. Sud je ceneći iskaz optuženog ipak doneo presudu kojom je osuđen na 12 godina zatvora.
Marina Andrejić je menjala iskaz, što otežava posao istrazi. Ona je prvo negirala, pa potom priznala ubistvo i davala oprečne izjave. Zbog toga je važno veštačenje krvi, nađene pre svega na motici kojom je navodno udarila sina po glavi.
Advokat Dragoslav Ćetković podseća na nestanak svog bivšeg klijenta Isa Lera, zvanog Džamba, vlasnika agencije za obezbeđenje „Karmen", i kaže da krivični postupak do danas nije vođen jer takvih tragova nije bilo.
- Znalo se da je Lero te davne 1993. godine došao u žestok sukob sa obezbeđenjem jedne beogradske kockarnice. Posle te tuče njemu se izgubio svaki trag, ali iako se sumnjalo na ubistvo, nikakav postupak nije bio vođen. Telo nikada nije nađeno, a nije bilo ni nekih drugih bitnih dokaza kako bi se postupak pokrenuo. Kada je reč o događaju u Majilovcu, suđenje za ubistvo može se sprovesti. Ukoliko DNK analiza i tragovi krvi budu ukazivali da je dečak ubijen i sud uzme u obzir priznanje optužene, to je dovoljno za podizanje optužnice i donošenje presude - rekao je Ćetković.
Težak posao za sudiju
Advokat Nebojša Milosavljević smatra da je teško bez pronalaska tela dokazati ubistvo, pa čak i na osnovu drugih tragova i samog priznanja osumnjičene.
- Ukoliko se ne nađe telo, teško je podignuti optužnicu protiv nje za ubistvo. Ona bi posle šest meseci od početka istrage, kada bi trebalo podići optužnicu, morala biti puštena iz pritvora. Čak i da sud uzme u obzir njeno priznanje, bez obzira što je menjala iskaz, pa i veštačenje pokaže da je na motici dečakova krv, glavni dokaz bi i dalje nedostajao. Ukoliko se ne nađe telo, a do optužnice ipak dođe, sudija koji bi morao da odlučuje u ovakvom slučaju našao bi se u velikom problemu. Teško je osuditi nekoga i biti siguran da je ubio ukoliko telo nije nađeno. Iako sudija može ceniti dokaze koje ima, uzeti u obzir priznanje i doneti presudu, to je veliki rizik. Ukoliko se telo ne nađe, velike su šanse da osumnjičena bude oslobođena - rekao je Milosavljević.
Sudija Omer Hadžiomerović objašnjava da nezavisno od onoga što se bude dešavalo u ovom slučaju nema prepreke za vođenje krivičnog postupka u situacijama kada se osnovano sumnja da je ubistvo izvršeno, iako telo žrtve nije nađeno.
- Sud ceni iskaz osumnjičenog i njegovo eventualno priznanje zločina. Čak i onda kada se iskaz promeni, sudija se može odlučiti da prihvati kao validan samo jedan, naravno uzimajući u obzir i druge dokaze. Međutim, sudija koji se nađe u situaciji da sudi za ubistvo, a telo žrtve nije nađeno sigurno ima težak zadatak. Njemu je posao otežan i prilikom suđenja i izricanja presude - rekao je Hadžiomerović.
.jpg)
