Izvor: Blic, 01.Jun.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korupcija u advokaturi ruši ugled profesije
Neznanje, beskrupuloznost i jagma su glavni uzroci što se imena advokata sve češće nalaze na spisku osumnjičenih ili optuženih aktera afera koje se procesuiraju pred domaćim pravosuđem, kaže u razgovoru za „Blic nedelje" dr Slobodan Beljanski, doskorašnji predsednik Advokatske komore Vojvodine i aktuelni predsednik republičkog Odbora za rešavanje sukoba interesa.
Šta još pogoduje ovoj pojavi?
- Naravno, i društvena klima u kojoj interes >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da se iskoristi prilika potiskuje svaki osećaj odgovornosti. Ne sme se zanemariti ni dolazak u advokaturu znatnog broja pravnika iz državne uprave, policije, tužilaštva i pravosuđa, koji malo mare za etičke norme poziva. Nekolicina se koristi vezama stečenim u starom zanimanju kao preimućstvom da u novoj profesiji postigne brz uspeh nepravničkim sredstvima.
Koliko osnova ima jedna od javno izrečenih tvrdnji da su advokati u sprezi sa tužiocima i sudijama i da na taj način neretko izdejstvuju odluku, odnosno presudu koja je u korist njihovih klijenata?
- Naša politička kultura, pre svega, promovisala je trgovinu uticajem kao dominantan oblik korupcije. Nema sumnje da postoje sprege koje pominjete, da kod ponekih sudija i tužilaca koje su pravna nedorečenost i političke manipulacije dovele u položaj da strahuju za svoj status, a, na našu nesreću, s pravom pretpostavljaju da će u održavanju tog statusa politički uticaji odigrati presudnu ulogu, postoji predusretljivost prema stranački eksponiranim advokatima. S druge strane, takve pojave, ma koliko da su retke, uvrežile su kod građana uverenje da se znanjem postiže manje nego protekcijom, pa i odlaze kod advokata koje bije glas da na taj način mogu da im pomognu.
Bili ste predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, ali ste i pre i posle obavljanja ove funkcije stalno ukazivali na jedno od najvećih zala ovog društva. Koliko su vaše kolege podložne korupciji, odnosno koliko je ova pojava raširena u advokaturi?
- Advokat nije službeno lice da bi se našao u položaju subjekta pasivnog podmićivanja. Ali zato može biti akter aktivnog podmićivanja, tj. posredovati, podstrekavati ili neposredno učestvovati u davanju mita. Takve pojave, ma koliko da su retke, a verujem da jesu, temeljno kompromituju profesiju i zaslužuju najstrože sankcije.
Na meti kritika je i ponašanje advokata u sudnicama, uz ocenu da ono neprimereno izlazi iz okvira prava, obaveza i dužnosti odbrane. Šta mislite o tome?
- Slažem se s ocenom da se jedan broj advokata u sudnicama ponaša nedolično. Razloga ima više. Osim žalosne činjenice da je arogancija medijski atraktivna, da ostavlja utisak i daje rezultate, ovoj pojavi doprinose i nevaspitanje, kao i nizak standard ophođenja drugih procesnih subjekata. Tome bih dodao i odsustvo mera koje preduzimaju advokatske komore, i odsustvo adekvatne regulative, pa i mera koje bi sudovi morali preduzimati za nepoštovanje suda i ometanje pravde. Ne smemo zaboraviti da pravosuđe generiše ponašanje svih učesnika postupka. Teško je očekivati visoki standard u ponašanju i znanju advokata, pokraj niskog standarda istih tih vrednosti kod sudija. Do sada sam se klonio takvih ocena, ali sada moram da kažem da je naše pravosuđe, istina ne samo svojom krivicom, danas na pragu rasula.
Da li advokatske komore imaju mehanizme koji im omogućavaju da protiv članova koji ruše ugled profesije preduzmu efikasne mere?
- Postoje mehanizmi, ali nema ni dovoljno mogućnosti, ni dovoljno spremnosti. Na šta mislim? Do disciplinskih tužilaca ne stižu prijave za najteža kršenja Kodeksa profesionalne etike. Na kršenja za koja sazna na drugi način, disciplinski tužilac po pravilu ne reaguje, bilo zbog nezameranja, bilo zbog nedostatka dokaza. Uostalom, retko kada i sudije podnose prijavu advokatskoj komori, mada su upravo oni svedoci najčešćih ekscesa.
Kako gledate na aktuelni „rat" između v.d. republičkog tužioca Slobodana Radovanovića i advokatskog tima Stanka Subotića?
- Izabran je pogrešan metod da se zaštite prava klijenta. Činjenica je, međutim, da sudovi često krše prava okrivljenog i odbrane, kako u pogledu dostupnosti spisa i otežavanja prava na sudelovanje u radnjama dokazivanja, tako i u pogledu zloupotrebe pritvora i povrede pretpostavke nevinosti. Tužilac bi, sa podjednakom agilnošću, mogao da se zainteresuje i za ove pojave. To što je za njih malo zainteresovan, jedan je od razloga zbog koga smatram da je kod nas preuranjen prelazak na takozvanu tužilačku istragu.
.jpg)
