Izvor: Politika, Fonet, 23.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je kriv za propuste u obezbeđenju
Iako bezbednost predsednika nije bila ugrožena, ostaje nejasno kako je moguće da niko ne zaustavi čoveka koji najavljuje da će sa bombom ući u jednu od najviših državnih institucija
Beogradska policija je, uz krivičnu prijavu, privela istražnom sudiji Opštinskog suda u Beogradu, Dragana Marića (1952) iz Valjeva, koji je prekjuče u zgradi predsedništva Srbije pretio da će aktivirati bombu „kašikaru” ukoliko ne potpiše vansudsko poravnanje. Policija ga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sumnjiči za krivična dela izazivanja opšte opasnosti i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija.
Maksimalna kazna za posedovanje bombe je pet godina, dok je za izazivanje opšte opasnosti zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.
Višečasovna drama između Marića, koji je sve vreme u ruci držao bombu sa izvučenim osiguračem, i pregovaračkog tima policije izazvala je sveopštu paniku i to samo dan posle nezapamćenih bezbednosnih mera tokom posete Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD. Ovdašnja javnost ostala je, najblaže rečeno, zbunjena time da svako može naoružan bombama da uđe u zgradu predsedništva i da preti da će upotrebiti oružje.
Da ironija bude veća Marić je prethodno najavio šta će da uradi, poslavši 11.000 pisama preko Interneta. Očigledno je da je, iako je Boris Tadić, predsednik Srbije, posle svega pohvalio specijalne jedinice policije i vojske, obezbeđenje predsednika i pregovarače, preventivna reakcija službi bezbednosti kao i drugih državnih organa u ovom slučaju izostala zbog greške u bezbednosnoj proceni.
Prema zakonu, za obezbeđenje Borisa Tadića zaduženi su pripadnici bataljona vojne policije specijalne namene „Kobre”, MUP i Bezbednosnoinformativna agencija (BIA). Nedavno je, podsetimo, usvojena i Uredba o određivanju poslova bezbednosne zaštite koju obavljaju MUP, BIA, Vojnobezbednosna agencija i Vojna policija. Njom je propisano ko i u kolikoj meri ima pravo na kontraobaveštajnu, fizičko-tehničku i radiološko-hemijsko-biološku i bezbednosnu zaštitu.
Na pitanje zbog čega nije odgovarajuće reagovano na Marićeve javno obelodanjene pretnje i da li je reč o pogrešnoj bezbednosnoj proceni, za „Politiku” je u BIA juče rečeno da „nemaju komentar. Isto pitanje smo uputili MUP-u Srbije, ali nam nikakav odgovor nije stigao iz ove institucije.
Snežana Malović, ministar pravde Srbije, smatra da je bilo reakcije državnih organa na elektronsko pismo Dragana Marića. Ona, međutim, u svojoj jučerašnjoj izjavi za medije nije objasnila o kojim je to reakcijama reč.
– Povodom mejla je bilo reakcije državnih organa. Na obezbeđenju zgrade predsednika Republike Srbije je da se staraju o redu u toj zgradi. Ocenila bih da je reakcija u pogledu zaustavljanja Marića bila adekvatna, ali je na njima da izvrše odgovarajuće provere i daju konačnu reč – rekla je Malović.
Ivica Dačić, ministar policije, rekao je za B 92 da slučaj Dragana Marića ukazuje da je neophodno ozbiljno razmotriti način obezbeđenja javnih ličnosti i institucija. Kao svojevrsnu olakšavajuću okolnost u celom slučaju, Dačić je naveo da „iako je reč o upadu u čuvanu državnu instituciju, život predsednika Borisa Tadića ni u jednom trenutku nije bio ugrožen”.
– Dobro je što se sve završilo na miran način. Ne bih rekao da je bilo propusta u bezbednosnim službama, a policija i vojska su adekvatno reagovali – rekao je Dačić.
Ministar policije je objasnio da srpski političari dnevno dobijaju na desetine pretećih mejlova, kao i da se svi oni proveravaju.
– Marić je već nekoliko godina predmet istrage, on je čak i privođen. Međutim, tužilaštvo u ovom slučaju nije videlo osnove za pokretanje postupka. Ovo sigurno znači da treba na malo ozbiljniji način proučiti bezbednost svih. To će biti predmet analize. Vojne službe su mogle to da reše po kratkom postupku, prošlo je bez žrtava, ali se uvek ide na miran način, tako je u 90 odsto slučajeva – rekao je Dačić.
Kako saznajemo, Marić je već pre više od mesec dana na sličan način pretio da će da se zapali ispred predsedništva. Tada su pripadnici MUP-a preduzeli preventivne mere kako bi to sprečili i došli na određeno mesto. Međutim, Marić se tada nije pojavio.
Darko Trifunović, sa Fakulteta za bezbednost, kaže za „Politiku”, da ovaj slučaj govori o tome da je analitičko-bezbednosni sistem napravio propust.
– Reč je o analitičko-obaveštajnom propustu. Činjenica da je Marić na 11.000 adresa poslao mejlove i upozorio šta će da uradi je na neki način olakšavajuća okolnost u postupku protiv njega. Obaveštajno-bezbednosni deo obezbeđenja predsednika je pao na ispitu, a ne fizičko-tehnički – ocenjuje Trifunović.
Naš sagovornik kaže da bi se bezbednost predsednika Srbije u velikoj meri poboljšala formiranjem nove službe.
– U Americi je za bezbednost predsednika i svih važnih ličnosti zadužena posebna služba „Sikret srvis”, koja se nalazi pri Ministarstvu pravde. Činjenica je da između vojske i policije, ne samo kod nas već i u svetu, postoji jedan antagonizam i rivalitet.
Prebacivanje nadležnosti i formiranje specijalne službe pri Ministarstvu pravde stavilo bi do znanja predsedniku i građanima da je ta služba iznad drugih. Kod nas predsednika čuva vojska, a zgradu obezbeđuje policija, tako da uvek može da dođe do razmimoilaženja nadležnosti. Potrebno je da se u Srbiji uspostavi sistem koji prikuplja sve informacije i koji preventivno deluje. Vojnik naoružan šlemom, puškom i pancirima je bez komande, analitike i obaveštajnog rada neupotrebljiv čovek na asfaltu – ocenjuje Trifunović.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 23/05/2009]
.jpg)
