Izvor: Politika, 28.Jul.2014, 13:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je koga varao u slučaju Nikole Virijevića
Njegov poslovni partner Bojan Petković tvrdi da mu je vlasnik „Filip gradnje” ostao dužan i da je prodao stanove koji mu po ugovoru nisu pripadali
Nikolu Virijeviću, vlasnika građevinske firme „Filip gradnja” i bivšeg fudbalera, javnost je upoznala kao žrtvu „reketaša”. Pre godinu dana u javnost je izašao s pričom da su mu članovi „građevinske mafije” oteli 21 stan, preko deset luksuznih vozila i 60.000 evra. U žižu javnosti ponovo je dospeo prošle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedelje kada su četvorica Požarevljana završila iza rešetaka zbog sumnje da su od njega pokušala da iznude blizu milion evra.
Svaka priča, međutim, ima i drugu stranu. Leskovčanin Bojan Petković koji je s Virijevićem radio na izgradnji jednog objekata, javio se „Politici”, tvrdeći da dobar deo njegovih tvrdnji nije tačan. Za sebe kaže da je žrtva ovog bivšeg fudbalera koji mu je ostao dužan blizu 35.000 evra, ali i otkriva da je 25 stanova u zgradi koju su zajedno gradili u naselju Miljakovac prodao više desetina puta iako mu je, po ugovoru overenom u sudu, pripadalo 12…
– Virijevića sam upoznao 2011. godine u Jagodini na gradilištu na kom sam radio. Predložio mi je da zajedno izgradimo objekat u beogradskom naselju Rakovica. Sve obaveze koje smo ugovorili u potpunosti je ispoštovao, pa sam prihvatio njegov predlog da zajedno radimo i na izgradnji zgrade na Miljakovcu. Na osnovu ugovora koji smo overili u sudu, od 25 stanova koliko ih je ukupno bilo, tri su trebala da pripadnu vlasnici parcele na kojoj je objekat izgrađen, 12 Virijeviću i deset meni. Ugovorom, Virijević je obavezan da obezbedi svu potrebnu dokumentaciju, plati obaveze prema državi, sprovede postupak prenamene zemljišta i legalizacije, da zgradu opremi PVC stolarijom i klima-uređajima. Moje je bilo da zgradu stavim pod krov i uradim zanatske radove – kaže Petković za „Politiku”.
Radovi su započeli 10. avgusta 2011. godine. Posle samo nekoliko dana Virijević je suinvestitoru rekao da ide na more. Uz obrazloženje da su mu računi u blokadi zbog čega ne može s njih da podiže novac, od Petkovića je na zajam tražio 1.500 evra. Virijević je obećao da će novac vratiti odmah po povratku s letovanja.
– Posle povratka s godišnjeg, samo je nekoliko puta svratio na gradilište. Ne izlazeći iz kola, pogledao bi kako radovi napreduju, rekao da je zadovoljan i – otišao. U novembru mi je poslao poruku da mu do jutra treba 12.000 evra ili je „mrtav čovek”. I dalje verujući da je pošten i da će mi vratiti dug, dao sam mu novac. I u decembru se ponovilo isto. Ovoga puta mi je na zajam tražio 20.000 evra, tvrdeći da mu pare trebaju za legalizaciju objekta koji smo gradili. Posle izvesnog vremena, pitao sam ga kada će da isporuči stolariju. Ponovo mi je tražio novac kako bi je „doradio”. Rekao sam mu da novca više nemam, pa je tražio da mu dam automobil. Rekao je da će ga dati u „rem”, a da će mi auto vratiti kada on „pozajmljivačima” vrati novac. Opet sam pristao. Naš odnos, koji je do tada bio korektan, postaje loš – navodi Petković.
Na nagovor radnika s kojima je radio na gradilištu, Petković je otišao u Prvi osnovni sud u kom je overen ugovor o zajedničkoj gradnji i suinvestitorskim odnosima i – imao šta da vidi. Svi stanovi u zgradi bili su prodati.
– U januaru 2013. godine Virijević je s „braćom”, kako ih je tada oslovljavao, došao na gradilište i od mene i radnika oteo sav alat, mobilne telefone, automobile. Nekoliko puta sam s komšijinog mobilnog pozvao policiju u Rakovici. Govorili su mi da čekam tu, da će doći, ali od toga nije bilo ništa. Virijević i njegovi ortaci su mi se cinično smejali, govoreći da uzalud zovem, da niko neće doći. Sve sam prijavio i u UKP-u. Pozvali su me 17. aprila 2013. godine i rekli mi da dođem u Maričku ulicu, ispred svog stana, koji mi je prethodno Virijević oteo. Tamo je u toku bila akcija hapšenja Virijevićeve „braće”. Virijević je tvrdio da je žrtva iznuđivača – seća se Petković.
Na gradilištu na Miljakovcu nastaje pometnja. Ljudi kojima je Virijević prodao stanove dolaze i pitaju kada će moći da se usele. Gledajući ugovore o prodaji, Petković shvata da je Virijević prodavao stanove na drugoj parceli, odnosno drugoj ulici gde nikakve zgrade nije bilo. Umesto na parceli 30/810 na kojoj su gradili zgradu, u ugovorima je navedena Ulica Donji Jelezovac 30/36.
--------------------------------------------------------
Uzeli mu i stan
Pre Miljakovca, Virijević i Petković su zajedno radili na izgradnji zgrade u Rakovici u Maričkoj ulici. U toj zgradi, Petković je od Virijevića kupio stan u koji je, posle nekog vremena, obijen da bi se u njega uselio jedan od Virijevićeve „braće”.
– Kada su mi na gradilištu u Maričkoj oteli alat, mobilni, automobili, Virijevićevi prijatelji su bukvalno upali u moj stan u Maričkoj i uselili se u njega. Posle toga, nikada više nisam ušao u njega – kaže Petković.
--------------------------------------------------------
Virijević: Sve je laž
U izjavi za „Politiku” Nikola Virijević odbacuje sve Petkovićeve navode. Tvrdi da je više desetina prijava, koliko je protiv njega podneto zbog višestruke prodaje stanova – odbačeno, da pored ugovora o suinvestitorskim odnosima s Petkovićem postoji i dokument o njegovom raskidu.
– Ugovore o uvođenju u posed sam potpisao pod prisilom ljudi koji su kasnije uhapšeni i Više tužilaštvo u Beogradu vodi postupak povodom tog događaja. Petković jeste kupio stan broj dva u Maričkoj ulici i u njemu živi, ali se nasilno uselio i u stan osam iz kog je izbacio moje roditelje – rekao je Virijević za „Politiku”.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 28.07.2014.
