Izvor: S media, 01.Jul.2009, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandić potvrdila da nije videla odluke Tribunala
U nastavku sudjenja Florans Artman za nepoštovanje suda, svedok odbrane Nataša Kandić potvrdila pred haškim Tribunalom da nikada nije videla poverljive sudske odluke čije je objavljivanje razlog sudjenja.
Avgusta 2008. godine Tribunal je Artman - bivšu predstavnicu glavne tužiteljke Karle del Ponte (Carla) - optužio za nepoštovanje suda zato što je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća suda iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 2005. i aprila 2006.
Žalbeno veće suda je tim odlukama odbilo da na zahtev Tužilaštva obelodani delove zapisnika Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije koje je Beograd dostavio Tribunalu, uz zahtev da budu nedostupni javnosti iz razloga nacionalne sigurnosti.
U prvom delu svedočenja, 17. juna, Kandić je bila izjavila da "svi znali" za te odluke Tribunala i da je bilo "opšte poznato" da je Beograd time sprečio obelodanjivanje "podataka o učešću regularnih policijskih i vojnih snaga Srbije u izvršenje genocida u Srebrenici", da ih ne bi upotrebila BiH u raspravi protiv SRJ pred Medjunarodnim sudom pravde.
Tokom unakrsnog ispitivanja tužilac Brus Makferlejn sugerisao je Nataši Kandić da nikada nije videla nijednu od tih odluka, ni zapisnike VSO, te da je mogla samo "nagadjati i pretpostavljati" šta u njima piše.
Kandić je potvrdila da nijedan od tih dokumenata nije ni mogla videti zato što su bili poverljivi, ali da je, tokom javnih rasprava zajedno sa drugim aktivistima za zaštitu ljudskih prava, "sumnjala" da su u zapisnicima VSO dokazi o umešanosti Beograda u genocid u Srebrenici.
Po njenim rečima, time se nije bavilo "javno mnenje u Srbiji koje još podržava zaštitu nacionalnih interesa" i "ne misli da je ono što je radio Slobodan Milošević bilo loše".
"Svi su smatrali da se Srbija mora odbraniti od optužbi za genocid i da pri tome treba koristiti sva sredstva", kazala je Kandić.
Ona je izjavila i da ne veruje da postoji bilo kakav razlog da Artman bude osudjena, a da "ovo sudjenje treba da posluži za preispitivanje odluke o neobjavljivanju dokumenata" VSO.
Sudjenje se završava u petak, završnim rečima optužbe i odbrane. Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do 100.000 evra, do sedam godina zatvora ili obe.
U knjizi "Mir i kazna" i jednom tekstu, Artman je tvrdila da su tim odlukama - za koje je napisala da su "poverljive" - sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SRJ u genocid u Srebrenici.
U toj knjizi i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev vlasti SRJ da zapisnici VSO na sudjenju Miloševiću budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Medjunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše Artman u knjizi.
Ona je sugerisala da zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Medjunarodnom sudu pravde i javnosti".
Zvanični Beograd je, po Florens Artman, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Medjunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Medjunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije sprečila genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije u mogućnosti izneti taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", napisala je u knjizi Artmanova.
