Izvor: Politika, 13.Okt.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se u Srbiji pere prljavi novac
Nekada kupovinom nekretnina i učešćem u privatizaciji, a danas prljav novac peru preko banaka, advokata, računovođa i Fonda za razvoj. – Budućnost pranja je u industriji osiguranja
Dosetila se dva biznismena da lažno prodaju robu jedan drugom, prodajući je nepostojećim biznismenima. Iznos od osam miliona dinara, sa izbegnutim plaćenim porezom, deponovali su na bankarske račune jedne od kompanija u vidu dnevne zarade, iako ta kompanija nema maloprodajne objekte. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Vlasnik dve privatne kompanije uvezao je i prodao robu za 600 miliona dinara falsifikujući poslovna dokumenta. Dovitljivo je prikazao da je robu prodao na veliko i uspeo da izbegne plaćanje poreza od 120 miliona dinara. Od zarade je kupio imovinu vrednu 800.000 evra. Preostalih 700.000 evra deponovao je na bankarske račune rođaka.
Ovo su primeri pranja profita koje je u knjizi „Tipologija pranja novca” zabeležila Uprava za sprečavanje ove pojave, u saradnji sa Oebsom. U više desetina primera na koji se način sve kriminalci dovijaju da prljavi kapital ubace u „centrifugu”, navedeni su i slučajevi pranja preko ovih dana aktuelnog Fonda za razvoj. Ključni igrači su tu zapravo računovođe koje su osmislile sistem po kom se fakturišu i knjiže proizvodi i usluge povezanim osobama po nerealno višim cenama od tržišnih. Stvara se lažna slika uspešnosti u poslovanju. Iskazuju se uvećani prihodi i dobit kod svih povezanih i lažno se stvara mogućnost učešća na tenderima i uzimanja kredita kod banaka.
Ova tipologija najčešće se koristi kod podizanja kredita Fonda za razvoj jer su uslovi najpovoljniji. Firme se posle dobijenog kredita brzo gase ili se sele u druge pravne jurisdikcije, najčešće na Kosovo i Metohiju, a kredite nikada ne vrate.
Kao primer se navodi da se obavljaju višestruke isplate za jednu uslugu fiktivnom dokumentacijom, a promet robe se ne evidentira u poslovnim knjigama, pa nema novčanih tokova koji ih prate. Dobija se gotov novac koji se koristi u nezakonite svrhe.
Pranje prljavog kapitala se kod nas razvijalo devedesetih godina ideološki potkovano čuvenim Al Kaponeom koji je pranjem novca stečenog prodajom alkohola, još u ono vreme u SAD, „udario temelje” svetskim metodama.
Fenomen pranja pre devedesetih nismo imali jer je kontrola prometa novca bila važna, kaže kriminolog Zlatko Nikolić.
– Nije bilo sive ekonomije, pa ni pranja. Teška vremena su nas gurnula u kriminal – objašnjava Nikolić kako je pranje novca osvojilo Srbiju.
Prljavi novac je najteže plasirati – ubaciti kao novčani depozit, ali i raslojiti, učiniti „da prohoda” i uđe u legalne tokove, zbog čega, kaže Nikolić, perači stalno smišljaju nove načine.
– Ako više ne kupuju skupe jahte i automobile, onda pronalaze besmislene investicije – kaže Nikolić.
Ulagali su u kuće, vikendice, klubove, odmarališta. Kapital se širio, a perači su postajali sve veštiji. Uigrali su se toliko da su novac počeli da peru iz jedne u drugu državu.
Kajmanska ostrva imaju oko 27.000 stanovnika, a 34.000 kompanija, od kojih 590 banaka. Obožavaju ih naši i svi svetski perači.
Privatizacija i nekretnine bili su omiljeni kriminalcima koji sada ulažu u trgovinu dragim kamenjem i plemenitim metalima – zlato, srebro, platina, paladijum. Od kupovine zemlje i vila nisu odustali. Dobre stvari ne treba menjati, već širiti u keš – intenzivne delatnosti, poput građevine (građevinski materijal je idealan jer se kupuje gotovinom) i ugostiteljstva, a aktuelizovati u spoljnoj trgovini i fiktivnim fakturama.
Preterana inteligencija nije bitna u ovom poslu jer su putevi pranja utabani, ali da je ovaj posao prost možda bi se svi njime bavili.
Kriminalac mora da prati trendove, ostvaruje kontakte i bude suludo spreman na sve. Ako banke uvode mere koje se odnose na praćenje poslovanja klijenata, a imaju obavezu da sumnjive aktivnosti prijave, perači traže druge kanale gde neće biti sumnjivi. Svako legalno poslovanje je idealno.
U „Tipologiji pranja novca” navodi se da je profit uglavnom ulazio preko računabanaka, koje su ključna karika sistema za sprečavanje pranja. Sve keš transakcije vrednije od 15.000 evra banka prijavljuje Upravi, kao sumnjive.
A kako se prepoznaju sumnjive transakcije?
Ako razlog obavljanja transakcije nije evidentan. Ako neko obavlja transakciju iz jedne of-šor zone u Srbiju bez ekonomskog razloga – nešto nije u redu.Ili ako postoje konsultantske usluge za poslove gde nije vidljiv pravi vlasnik firme ili novca. Iako nije poznat vlasnik kapitala, of-šor kompanije se pojavljuju kao kupci i vlasnici firmi u Srbiji. Na ovaj način se i dešavaju zloupotrebe, ali u Upravi kažu da u poslednje vreme ovo nije siguran put za perače novca.
Stoga kriminalne organizacije unajmljuju profesionalnog perača, obično advokata ili računovođu, a najbolje oba. Vrbuju se najtalentovaniji finansijski stručnjaci. Najpoželjniji su mladi, skloni ambiciji brzog bogaćenja. U Upravi kažu da postoji i udruživanje – nacionalne i regionalne grupe koje profesionalno peru novac, stvorivši od pranja međunarodni sofisticirani biznis.
Budućnost pranja novca predviđa se u industriji osiguranja zbog očekivanog lansiranja novih proizvoda.
Primarni kanal više neće biti proces privatizacije jer je pri kraju.
(Sutra: Ko sve učestvije u pranju novca)
Ljiljana Perović
objavljeno: 13.10.2013.
