Izvor: Politika, 16.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jao zbog mjau
Tolstoj: Od ubistva životinje do ubistva čoveka samo je jedan korak
Građani Srbije, naviknuti da na stupcima crnih hronika veoma često čitaju o najmonstruoznijim zločinima, od jeseni će pratiti neobičan sudski proces – suđenje čoveku koji je ubio mačku. Rezultati istrage su pokazali da je nedužna životinja vezana o plinsku cev u kući i ostavljena tako dok nije uginula. "Interese" ubijene mačke, kao i u postupku za ubistvo čoveka, zastupa državno tužilaštvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje je krivca za njenu smrt privelo pravdi.
Optužnica je podignuta u Zrenjaninu, na osnovu novih odredbi Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji je na snazi od početka godine. Taj zakon predviđa da onaj ko namerno ubije životinju može biti kažnjen zatvorom do šest meseci. Slični zakoni odavno postoje u razvijenim zemljama, u kojima se ubice kućnih mezimaca veoma strogo kažnjavaju.
Preblaga kazna
– Krivičnim zakonikom Srbije, koji se primenjuje od 1. januara ove godine, prvi put je u našem krivičnom zakonodavstvu pomenuto ubijanje i mučenje životinja. Za to je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do šest meseci – kaže Ana Milošević, portparol Prvog opštinskog suda u Beogradu.
Prema njenim rečima, do januara ove godine ubijanje i zlostavljanje životinja nije bilo krivično delo. Pošto je reč o novoj zakonskoj odredbi, tek će se u narednom periodu videti koliko će sudskih procesa biti pokrenuto. Krivičnim zakonikom predviđen je i teži oblik tog krivičnog dela, ako je reč o većem broju životinja, ili o zaštićenoj životinjskoj vrsti, za šta je predviđena novčana ili kazna zatvora do tri godine.
– Zlostavljanje životinja je jedan od oblika antisocijalnog ponašanja i nasilja u društvu i zato mora biti shvaćeno veoma ozbiljno. Izmenom KZ-a Srbija je napravila iskorak, ali smatram da je zaprećena kazna preblaga i da bi morala da bude bar tri godine, kao u zemljama Zapada. Ako strogo kaznimo čoveka koji je povredio ili ubio životinju, mi ćemo potencijalno sprečiti i nasilje nad ljudima. Krivični zakonik ne obuhvata slučajeve napuštanja životinja, kao i borbe životinja. Ta manjkavost će biti otklonjena donošenjem zakona o dobrobiti životinja koji će uneti više reda u ovu oblast – kaže Elvir Burazerović, predsednik Društva za zaštitu životinja "Orka" i jedan od autora novog zakona koji bi na jesen trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine.
Naš sagovornik kaže da je jedno istraživanje u Americi pokazalo da je 70 odsto ljudi koji su prijavljeni zbog nasilja nad ženama pre toga pokazivalo agresiju prema životinjama. Prema pilot-istraživanju jedne organizacije koja se bavi pružanjem pomoći zlostavljanim ženama, taj procenat kod nas iznosi oko 50 odsto, navodi Burazerović.
– Problem je u tome što građani nisu obavešteni o tome šta treba da urade ako im neko povredi ili ubije životinju. Oni zovu nas, ali ne znaju da su sudu i tužilaštvu potrebni dokazi, kao i u slučaju ubistva ili povređivanja čoveka. Moraju da imaju leš, svedoke, materijalne tragove. Građani lutaju od nas do advokata, sahrane životinju i tako nestaju dokazi – navodi Zlata Korijenić, predsednica društva "Help animals".
Beograđanka Ljiljana Ahmetović tvrdi da je Opštinski sud u Mladenovcu oslobodio krivice čoveka koji je naočigled njene majke sekirom iskasapio njena dva psa u dvorištu kuće u Koraćici.
– Psi su bili prijatelji moje majke koja ima 78 godina. Bili su vezani pored kućice kada je taj čovek uleteo u dvorište i ubio ih. Prizor je bio stravičan. On je na sudu je tvrdio da su mu psi prethodno zaklali ovce, a ja sam pitala zašto ih tada nije ubio. Sud ga je oslobodio krivice i nameravam da uložim žalbu Okružnom sudu u Beogradu – kaže Ljiljana Ahmetović.
Sam u šumi
Zlata Korijenić dodaje da su u Evropi i Americi kazne za zlostavljanje životinja rigorozne. U SAD je zabeležen slučaj da je čovek kažnjen zatvorom zato što je dva mačeta odneo u šumu i ostavio ih na hladnoći bez hrane. Zbog toga je jedno mače uginulo. Pored zatvorske kazne, ovaj čovek je morao da, kao i mačići, provede izvesno vreme u šumi, bez hrane.
Sud u Sijetlu naložio je jednom Amerikancu da plati kaznu od 45.000 dolara zato što je njegov pas zaklao komšijsku mačku. U Ouklandu je čovek koji je ubio mačku osuđen na četiri godine zatvora. Primer kako se na Zapadu vodi računa o pravima životinja jeste i zakonska obaveza vozača koji pregazi životinju. Vozač mora da se zaustavi, pokuša da pomogne životinji i sam sebe prijavi policiji.
U Hrvatskoj je u januaru na pet meseci zatvora osuđen čovek koji je nasmrt pretukao svog psa gvozdenom štanglom, što je bio presedan u tamošnjem pravosuđu. Na suđenju je govorio da je godinu dana staru kerušu prebio zato što "ništa nije valjala", što se radovala susedima i lajala kad je vezana lancem. Sudiji se žalio što mora da dolazi na suđenje jer ga boli noga i oseća se kao "pretučen pas".
Zabeleženi su i slučajevi čoveka koji je vazdušnom puškom gađao vezanog mačora, kao i grupe srednjoškolca koja je mačkama sekla repove.
Od ubistva životinje do ubistva čoveka samo je jedan korak, rekao je Tolstoj. Slučajevi zlostavljanja i ubijanja životinja, sem što nakratko šokiraju javnost, treba i da opominju.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 16.08.2006.]
.jpg)
