Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Srbije se švercuju cigarete
Ranije su se cigarete krijumčarile iz drugih država u našu zemlju. Sada je obrnuto, cigarete idu od nas ka novim članicama Evropske unije, jer su ovde jeftinije
Od 76 graničnih prelaza, samo Batrovci, Horgoš i Gradina zadovoljavaju elementarne kriterijume u funkcionalnom smislu, po ugledu na prelaze u zemljama EU
Sredinom jula prošle godine 46-godišnji Predrag Petronijević postavljen je odlukom Vlade Republike Srbije na čelo Uprave carina. On je pre toga 17 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina radio u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da bi potom bio savetnik generalnog direktora firme „Jugoimport SDPR”, čija je osnovna delatnost trgovina naoružanjem i vojnom opremom. U Upravi carina je od 2003. godine, gde je obavljao poslove pomoćnika direktora za Sektor primene carinskih propisa, a sada je na čelu službe u kojoj je zaposleno više od 2600 ljudi.
Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova nametnula je nove probleme u trgovini i prolasku robe ka pokrajini i iz nje. Kako se carinici snalaze u tome?
Za promet domaće robe na teritoriju Kosova i obrnuto formirana su posebna odeljenja poreske uprave. Kad je u pitanju strana roba, ona se na prelazima evidentira i prolazi u skladu sa međunarodnim pravilima koja se primenjuju i kod nas. Na Kosovu privremeno funkcioniše Unmik administracija i uspostavljena je korektna saradnja na operativnom nivou sa Unmik carinom. U tom smislu istakao bih akciju sprovedenu nedavno na jezeru Gazivode, kada je izvađeno crevo namenjeno švercu goriva D2 spušteno čitavom širinom jezera. Ova akcija je sprovedena u saradnji sa posebnom ronilačkom jedinicom Žandarmerije MUP Republike Srbije. Pokušava se da se krijumčari sve, od narkotika, naoružanja, poljoprivrednih proizvoda, robe široke potrošnje" Uspešno i u saradnji sa ostalim državnim organima izlazimo nakraj s tim pokušajima.
Srbija je i na raskrsnici heroinskih puteva.
Jeste, mi smo deo takozvane „balkanske rute". Avganistan proizvodi više od 90 odsto svetske potrošnje opijuma od koga se pravi heroin, a 80 odsto tih količina krijumčari se ovom rutom. Stoga nije čudo što su najveći uspesi u zapleni kod nas, baš na graničnom prelazu Gradina ali i Batrovcima i Horgošu. Raspolažemo podacima koji su verifikovani iz naših ali i međunarodnih izvora da se veća količina heroina i marihuane (poznata „albanka") krijumčari s Kosova i iz Crne Gore. Presecamo puteve, hvatamo krijumčare"
U poslednje vreme je bilo dobrih rezultata u zapleni krijumčarene robe, naročito narkotika.
U saradnji sa drugim našim državnim službama ali i na međunarodnom planu, postigli smo dobre rezultate. Narkotike otkrivamo na raznim mestima i na razne načine. Od interesantnijih zaplena istakao bih onu kada smo pronašli 1.251 gram kokaina na aerodromu „Nikola Tesla" u februaru ove godine. Tada su naši službenici primenom analize rizika i praćenjem indikativnih putnih destinacija otkrili tu količinu, ali i pre toga 10 kilograma heroina u autobusu, upakovanih u limene kante sa biljnom mašću, pa 2,5 kg kokaina vešto sakrivenih u ručicama i točkićima kofera na aerodromu, pa 11 kg heroina u duplom dnu kofera" Zatim, 57.460 tableta efedrina sakrivenih u kupatilskom bojleru. Jedna od najvećih zaplena narkotika je bila jesenas – 163 kg heroina u kabini kamiona na prelazu Gradina. Za to smo dobili priznanje od Svetske carinske organizacije. Prema podacima američke DEA to je bila treća najveća zaplena heroina u Evropi u poslednjih pet godina.
Ko su krijumčari?
Veoma su različite kategorije ljudi koji se bave ovim kriminalnim poslovima. Nema tu pravila, ni po polu, ni po starosti, nacionalnosti, obrazovanju" Širok je spektar. Da se ne zanosimo, niko u svetu ne može da pregleda sto odsto robe i svih ljudi koji prelaze granicu. Zato je važna stalna edukacija naših carinika i saradnja sa drugim državnim službama i službama drugih država.
Šta se sve švercuje, krijumčari"?
Najveća društvena opasnost je od krijumčarenja narkotika, potom naoružanja i vojne opreme, tzv. robe dvostruke namene, potom trafikinga, šverca ljudi, ali i svih akciznih roba. Znači, sve vrste robe koja je u nekom periodu deficitarna na nekom regionalnom planu. Recimo, ranije su se švercovale cigarete iz drugih država u našu zemlju. Sada je obrnuto, cigarete idu od nas ka novim članicama Evropske unije, jer su ovde jeftinije.
Korupcija je i dalje bolna tačka ne samo carinske službe, nego i celog društva.
Pri prvom susretu s novinarima nedugo po postavljenju, upravo je to bilo prvo pitanje na koje sam pokušao da dam što jasniji odgovor. Korupcije ima, rekao sam, a činjenica da je u jednom trenutku više od dva odsto zaposlenih bilo pod merama pravosudnih ili policijskih organa ukazivala je na postojanje onoga što je u javnosti nazvano „carinska mafija". I da je treba saseći. Stanje saniramo i u tome smo postigli prve uspehe.
Carinska služba je i svojevrsna veza sa svetom. Kako sada Srbija, kao samostalna država, dočekuje i ispraća putnike?
Upravu carina čini 13 carinarnica sa 76 graničnih prelaza, a Centrala uprave carina je organizovana u šest sektora. Jedan od najvećih problema je nedovoljna tehnička opremljenost i loša infrastruktura. Reč je o zatečenom stanju koje je posledica turbulentnog perioda iza nas u poslednje dve decenije. Ali, od opisa stanja i žalopojki nemamo ništa. Konkretno smo u ovoj godini isplanirali da četiri granična prelaza temeljno modernizujemo, dva prema Crnoj Gori, Gostun i Mehov krš i dva prema Bosni i Hercegovini, od kojih posebno ističem Sremsku Raču. Za ove namene odvojena su sredstva iz budžeta, a uveliko se, zahvaljujući donaciji Evropske agencije za rekonstrukciju, sprema obnova i proširenje prelaza Preševo. U prvoj fazi izdvojeno je za to pet miliona evra a u drugoj tri i po miliona. Još osam prelaza će biti modernizovano, u smislu proširenja prilaznih traka, izgradnje nastrešnica, kamionskih vaga, infrastrukturnih priključaka... Činjenica je da većina naših graničnih prelaza zaostaje po opremljenosti iza onih u razvijenim zemljama i Evropskoj uniji. Za sada samo granični prelazi Batrovci, Horgoš i Gradina zadovoljavaju elementarne kriterijume u funkcionalnom smislu, a po ugledu na prelaze u zemljama Evropske unije.
Dolazi leto, kolone na prelazima, nervoza"?
Na granicama pored carinske službe, rade i pogranična policija, inspekcijske službe" Ako iz bilo kog razloga dođe do neusaglašenosti u radu neke od navedenih službi, jedna od posledica može biti i stvaranje dugih kolona. Kada sam pominjao važnost izgradnje graničnih prelaza sa pratećom infrastrukturom i modernizaciju postojećih hteo sam da istaknem važnost funkcionalne kompatibilnosti naših prelaza sa prelazima susednih država. To znači da, ukoliko sa jedne strane granice imate prelaz sa većim brojem traka, odnosno sa većom propusnom moći, to po logici stvari znači da će zastoja i gužvi biti ako sa druge strane granice nemate iste ili slične kapacitete. Poboljšavamo uslove, gradimo infrastrukturu, osavremenjujemo se. Na aerodromu „Nikola Tesla" uspostavljen je tzv. „crveni" i „zeleni" prolaz, čime je ubrzan kako protok putnika tako i sam carinski postupak. Na odabranim graničnim prelazima vrše se redovna merenja brzine prolaza prevoznih sredstava, a rezultati pokazuju da smo i tu napravili pozitivni pomak.
Ako strateški i na globalnom planu sagledavamo efektivnije i odgovornije funkcionisanje carine u 21. veku suočavamo se sa proaktivnom, izmenjenom ulogom ove važne državne službe. Drugim rečima, jasno je da se tradicionalna uloga carine, koja je uglavnom bila usmerena na naplatu prihoda, promenila. Carina je danas važan segment državnog aparata koji doprinosi povećanju i olakšanju legalne trgovine sa jedne, i zaštiti nacionalne ekonomije i društva kroz primenu kontrole prekograničnog prometa ljudi i roba, sa druge strane.
-----------------------------------------------------------
Šta radi Obaveštajno odeljenje
Kakva je međunarodna saradnja carinskih službi?
Međunarodna saradnja se odvija svakodnevno i prožima sve segmente delokruga carine. Obaveštajno odeljenje postoji od 2003. godine kada je u okviru Sektora za kontrolu primene carinskih propisa uspostavljena nova organizaciona struktura po ugledu na carinske službe razvijenih zemalja. U okviru pomenutog sektora, pored Obaveštajnog postoje i Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja, Odeljene za carinske istrage, Odeljenje za zaštitu prava intelektualne svojine i Odeljenje za analizu rizika.U okviru Obaveštajnog odeljenja postoji operativni centar koji je „čvorište" i mesto gde se slivaju mnoge informacije. Obaveštajno odeljenje je i formirano s ciljem da se one procene, sistematizuju, odbace ako su nepouzdane, ali i da se proverene informacije koriste u radu drugih organizacionih jedinica carinske službe. Provera ovih informacija se radi u saradnji i sa sličnim odeljenjima carinskih službi država u regionu i šire.
Ozren Milanović
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
