Izvor: Politika, 12.Maj.2010, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ispravljaju se greške u reformi srpskog pravosuđa

Evropska unija i srpske vlasti zajedno će raditi na nastavku promene pravosudnog sistema

Povodom vesti iz Brisela da Evropska komisija šalje u Beograd novu delegaciju koja treba „da ispravi greške u reformi pravosuđa”, ministarka pravde Snežana Malović rekla je juče za naš list da nije reč o novoj delegaciji i ispravljanju grešaka, već o nastavku saradnje na reformi pravosuđa.

„Sa stručnjacima iz Evropske komisije oformićemo radnu grupu koja će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se baviti i reformom pravosuđa i daljim unapređenjem borbe protiv organizovanog kriminala. Osnovne zamerke Evropske komisije odnose se na nedostatak pojedinačnih obrazloženja za neizabrane sudije i njihovog prava na pravni lek. To je ispravljeno. Visoki savet sudstva postupio je po nalogu Ustavnog suda. Upravo pišemo individualizovana obrazloženja i već smo Ustavnom sudu poslali oko 80 pojedinačnih obrazloženja za neizabrane sudije”, kaže ministarka pravde koja je, po funkciji, i član Visokog saveta sudstva.

Snežana Malović naglašava da je saradnja sa Evropskom unijom u nastavku reforme pravosuđa veoma značajna za otvaranje 23. poglavlja pregovora za ulazak Srbije u Evropsku uniju, a ističe da jučerašnja izjava šefa delegacije EU Vensana Dežera „govori više nego dovoljno”.

Dežer je juče rekao da je „Brisel zadovoljan činjenicom da vlasti u Beogradu ulažu napore u rešavanje pitanja reforme pravosuđa u ranoj fazi evropskih integracija”. On je ocenio da je reforma pravosuđa jedna od najvažnijih reformi za svaku državu i da ona nije laka, već strukturalna reforma koja se ne može desiti preko noći.

„Mi posmatramo situaciju i cenimo napore koje vlasti u Beogradu već sada ulažu da poboljšaju pravosudni sistem”, rekao je Dežer juče Tanjugu. Upitan o pismu koje je nedavno predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo uputio Udruženju sudija Srbije i Udruženju tužilaca Srbije u vezi sa reformom pravosuđa i zašto ta pisma nisu upućena zvanično državnim organima, nego ovim udruženjima, Dežer je rekao da je to iz prostog razloga što je Barozo odgovarao na pisma koja je dobio od tih udruženja.

„Veoma je važno za svaku državu koja želi da se priključi EU da ima efikasan i nezavisan pravosudni sistem. To je ono na čemu želimo da zajedno radimo sa srpskim vlastima. Želimo da se garantuje da je nezavisnost sudstva u centru. To je u interesu građana, to je u interesu i investitora koji razmišljaju o dolasku ovde i koji žele da imaju fer tretman. Zato toliko pažnje i težine posvećujemo tome”, rekao je Dežer juče u Beogradu.

On je posebno istakao da EU istovremeno pozdravlja napore koje vlasti u Beogradu ulažu u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i želi da ti napori donesu rezultate.

Posle vesti iz Brisela, juče je saopštena i vest da je Visoki savet sudstva zatražio od Ustavnog suda Srbije da odloži odlučivanje o ustavnim žalbama neizabranih sudija, a taj zahtev Ustavni sud treba da razmotri na današnjoj sednici.

Visoki savet sudstva zatražio je da Ustavni sud zastane sa postupkom odlučivanja o žalbama neizabranih sudija, kako bi prethodno odgovorio neizabranim sudijama u pojedinačnim rešenjima.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, u individualizovanim obrazloženjima za neizabrane sudije nalaze se i detalji „zbog kojih će nekima od njih biti veoma neprijatno”. Tako će, na primer, neke bivše sudije pročitati da su bile kućni prijatelji sa okrivljenima ili da su sklapale ugovore o doživotnom izdržavanju sa strankama u postupku ili sa sudijama porotnicima. To su samo neki od razloga koji ih čine nedostojnim za sudijsku funkciju i zbog čega nisu „prošli” opšti izbor sudija krajem decembra prošle godine.

Aleksandra Petrović

[objavljeno: 13.05.2010.]

Nastavak na Politika...