Izvor: Glas javnosti, 24.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispraćeni sokolovi
VALJEVO - Četvorica mladića, tragično nastradalih u saobraćajnoj nesreći pre četiri dana, sahranjeni su juče u Popučkama kod Valjeva u prisustvu više od 2.000 ljudi.
Hladan januarski dan nije sprečio celo selo i brojne Valjevce da se oproste od svojih komšija i prijatelja, Veselina-Veska Uzunovića (30), Nikole Ivanovića (23), Ivice Jeremića (23) i njegovog brata od strica Aleksandra Jeremića (22).
Zajedničkog opelo je ispred crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Popučkama >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << držalo 12 sveštenika valjevske crkve i mesni paroh, prota Milovan Milutinović.
Popučke tuguju zbog nezapamćene tragedije, četiri izgubljena mlada života. Plaču i plakaće Popučke za svojim sokolovima, divnim komšijama, uzornim i vrednim mladićima, hraniteljima porodica. Suze, bol, leleci i naricanje parali su nebo nad Popučkama. Sjatili se prijatelji, poznanici, kolege, školski i drugovi iz vojske oko četri kovčega, ne verujući strašnoj istini da ih više nema.
- Duše svih osam roditelja, onih upokojenih i onih koji su sada ovde u molitvi sa nama, sada prate duše svoje dece na nebo. Od Boga molimo milost i utehu porodicama, a vas mlade,
vršnjake Veska, Nikole, Ivice i Ace, kojih je danas mnogo, podsećam da je vreme u kojem živimo ispunjeno iskušenjima i opasnostima na svakom koraku. To je doba koje traži mnogo više vere i opreznosti i zato vas preklinjem da najtežu lekciju, a to je sam život, čuvate na svakom koraku - rekao je nakon opela sveštenik valjevske crkve Stojadin Pavlović.
- Popučke su izgubile najbolje. Čestiti, vredni i pošteni mladići radili su pošteno, kao i svi Popučanci su voleli i provod, druženje, kako im i priliči. A u detinjstvu i mladosti nije bilo previše radosti za njih. Navikli su odmalena i da rade i da brinu o svojima. O njima svako ko ih je poznavao može da kaže samo reči hvale - rekao je Dragan Bogdanović Lolin, nakratko odbornik 2004. u SO Valjevo. Podseća Dragan da su momci kojih više nema ugradili svoj rad i dali dobrovoljni prilog, i to najveći, za izgradnju crkve iz koje su juče ispraćeni na seosko groblje.
Piše: Ivan Tijanić
