Izvor: Večernje novosti, 10.Sep.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ispovest: Moja žena nije bila nevernica
SAHRANIO sam suprugu, ali ne smem i pravu istinu o njoj! Ovako počinje ispovest za „Novosti“ Živorad Rakić, životni saputnik Vesne Rakić (49), koju je Dragan Blagojević (50) izmasakrirao prošle nedelje u fabrici IMK „14. oktobar“, gde su zajedno radili. Zauvek, kaže, želi da prekine priče o navodnim dugovanjima žene i priče o njenom neverstvu, koji su se spominjali kao mogući motivi za krvavi zločin, počinjen nožem na radnom mestu. Četiri sata razgovora nije bilo dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << da ispriča koliko je nesrećnu ženu voleo i ona njega - do zadnjeg dana kada je video nožem iskasapljenu po vratu, stomaku, grudima. - U fabrici ima sigurno 50-60 bračnih parova, ali mi smo bili jedini koji je ulazio i izlazio iz fabrike držeći se za ruke. Ljudi su nam u šali dobacivali „evo ih golupčići“. Nije im bilo jasno kako to da smo u braku 30 godina. Nikada se nismo posvađali. Bila je brižna i odana majka. Samo tako lepa. Ćerka nam na nju liči, a sin. Obožavali su se.SIN: NEMA MAMINIH TELEFONA IVAN Rakić, Vesnin sin, kaže za „Novosti“ da je majka imala dva mobilna telefona, koji nisu ni u policiji, a ne znaju ni da li su u fabrici. Nikada ih nije isključivala. - Bilo bi dobro da se nađu, jer možda postoje neke pretnje, poruke, neki trag o svemu što se desilo - govori nam Ivan. - Uvek ih je držala u torbici, a u torbici smo našli samo šminku. Novac, objašnjava, nije mogao da bude motiv. Iako je Vesna bila devojka iz grada, na selu se brzo snašla i vredno radila, pre svega zbog dece. Do skora su imali fabričke plate. - Moj otac je radio u Švajcarskoj, a 2004. godine kada je umro, deviznu penziju nasledila je moja majka, koja prima i poljoprirednu penziju - objašnjava Rakić. - Sin nam radi u policiji, ćerka je magistrirala engleski jezik, prevodilac je u Novom Sadu. Imaju dobre plate. Da nam je falio novac, tražili bismo od kumova i rodbine koji rade u Švajcarskoj. - Nije tačno da smo bili porodični prijatelji sa tim monstrumom - iznosi Živorad Rakić. - Fabrika ima 1.520 radnika i barem kod njih 200-300 sam lično bio ili su oni kod mene. Naša kuća u selu Malo Grkljane je dva kilometra od jezera Ćelije i kolege iz fabrike su umele da svrate kada se vraćaju sa pecanja, tako je i on, ponekad. A svratio bi i po povratku iz tazbine, koja živi u Blacu. Viđali su nas i na plantaži kupina do puta. Isključuje neverstvo. Vesna ga je čekala da se vrati iz vojske, a imala je udvarače. Bili su zajedno i kada je upisao Mašinski fakultet u Kragujevcu, a Vesna Višu školu u Trsteniku. - Ustajali smo u četiri sata, odlazili u obor i štalu, završavali seoske poslove, a onda u 5.30 zajedno u fabriku - objašnjava Živorad. - Oko 16,30 nastavljali na selu. Leti dok se vidi, do 22 sata. Sve vreme - zajedno. Jedino ako se iskradala od ponoći do jutra! Da je bila s njim, zar bih je ja žalio ovako! Da je to i tačno, zar je zaslužila takvu smrt, zar je iko... Nijednim gestom nije pokazivala da se dogodila svađa. - Oko 14 sati me je pozvala Dragana i rekla da odmah dođem, a mislio sam da joj se slošilo od šetnje, jer jednom se to dogodilo - jedva govori Rakić. - Uleteo sam u zgradu, i video je da leži, licem okrenuta ka podu, a on ubica sedeo je na stolici. Pomislio je da je Blagojević došao da pomogne, a tek kada je neko dobacio da je on ubica, rekao mu je: „Dragane“, a ovaj mu je odgovorio: „Radi sa mnom šta hoćeš“.
Nastavak na Večernje novosti...
