Izvor: Večernje novosti, 14.Feb.2018, 22:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Huliganizam bi mogao nestati, ali nema volje

Podaci pokazuju da mali broj izgrednika na stadionima bude osuđen (10). Advokat Radulović: Tužilaštva i sudovi potpali su pod uticaj navijača PRED beogradskim Višim sudom je od januara 2015. pa do kraja prošle godine okončano 79 postupaka koji su se vodili protiv izgrednika na prestoničkim stadionima i u sportskim halama. Od tog broja je samo njih 23, kojima je obuhvaćena 31 osoba, pravosnažno osuđujuće okončano. Ukupno 19 huligana je dobilo uslovne kazne, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << su ostalima izrečene zatvorske kazne, ali i kazne u kućnim uslovima. Pročitajte još: Stadioni su samo za one najhrabrije Svi osuđeni dužni su i da plate novčane kazne, između 10.000 i 50.000 dinara, a zabranjeno im je i da prisustvuju utakmicama određeni vremenski period. Najveći broj osuđujućih presuda odnosi se na incidente na fudbalskim utakmicama, dve su donete zbog izgreda na "Paradi ponosa", dok je jedna epilog sukoba na rukometnoj utakmici. U 13 slučajeva optuženi su oslobođeni, a 28 postupaka je završeno sporazumima o priznanju krivice. Pročitajte još: Dobar je zakon, ali se ne primenjuje na izgrednike Prema praksi, čak i kad se tužilac i okrivljeni sporazumeju oko visine kazne, sud može da odbije taj sporazum, ako smatra da je kazna neadekvatna. U javnosti se često mogu čuti kritike na rad pravosudnih organa zbog donetih presuda. Kako nam je rečeno, neretko se dešava da tužilaštvo predloži visoku kaznu, a sud izrekne kaznu koja nije ni polovina predložene. Delioci pravde nisu vezani predlogom tužioca, a treba imati u vidu da se prilikom donošenja presude u obzir uzimaju kako otežavajuće tako i olakšavajuće okolnosti, koje oni u skoro svakom slučaju razmatraju i smatraju da izrečene presude zadovoljavaju svrhu kažnjavanja. Pročitajte još: Navijački sukobi odneli deset života Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, za nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi predviđena je kazna zatvora od tri do 12 godina. Interesantno je da nikada niko u našoj zemlji nije osuđen na maksimalnu kaznu. Najviša koja je izrečena bila je za jednu osobu i iznosila je tri godine robije.Često se dešava da se sukobi navijača otrgnu kontroli, pa je tako u obračunima u kojima su učestvovali srpski huligani u poslednjih 20 godina život izgubilo deset osoba. Među njima ima i stranih državljana. Ti sukobi uglavnom su se događali izvan stadiona, a najčešće je reč o unapred dogovorenim napadima.MUP BEZ ODGOVORA Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nismo uspeli da dobijemo odgovor da li i dalje funkcioniše Nacionalni fudbalsko-informacioni centar, osnovan u aprilu 2011, i kakve rezultate je do danas dao. On je svojevremeno predstavljen kao centralna tačka za razmenu podataka bitnih za održavanje domaćih i međunarodnih utakmica. Takođe, nije nam otkriveno da li je ovo ministarstvo napravilo bazu podataka sa imenima najekstremnijih navijača, koji su krivično gonjeni za nasilje na stadionima. Inače, ministar Nebojša Stefanović je na čelu Nacionalnog saveta za sprečavanje negativnih pojava u sportu. Kako bi trebalo da izgleda borba protiv huliganizma u Srbiji, jasno je definisano Zakonom o sportu, Nacionalnom strategijom za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, kao i mnogim zakonskim aktima. Međutim, sve ono što je u njima zapisano slabo se primenjuje. Nebojša Ivković, nekadašnji generalni sekretar FSS, a sada dugogodišnji delegat FIFA i UEFA, stadionski i disciplinski inspektor UEFA, ističe da bi se mnoge stvari promenile da se ove aktuelne regulative poštuju. Prema mišljenju advokata Ilije Radulovića, huligani su instrumentalizovani za proizvodnju efekta straha uz pomoć kojeg se generalno lakše vlada: - Tužilaštva i sudovi potpali su pod njihov uticaj, zbog čega se mali broj onih protiv kojih su podnete prijave procesuira i osuđuje. Kad bi htelo da se iskoreni nasilje, to bi moglo da se uradi od petka do ponedeljka. Postoje zakoni na osnovu kojih bi se huligani procesuirali i osudili na višegodišnje zatvorske kazne. Iz Ministarstva za omladinu i sport, za "Novosti", ističu da su problemi s kojima se susrećemo na sportskim događajima prepoznati Zakonom o sportu, Zakonom o sprečavanju dopinga u sportu, kao i Strategijom razvoja sporta. - Republika Srbija je ratifikovala i Evropsku konvenciju o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama - navode iz ovog ministarstva. - Svi navedeni akti definisani su po međunarodnim preporukama i predstavljaju jasnu poruku države da će preduzeti sve neophodne mere u borbi protiv nereda i nasilja na sportskim događajima, omogućiti efikasno procesuiranje krivičnih dela i pooštriti kazne za počinioce.Nadalje navode da u svom radu insistiraju pre svega na prevenciji i edukaciji kada je reč o negativnim pojavama u sportu. Ilija Radulović Foto Nikola Fifić GLAVNI PROBLEMI MEĐU glavnim problemima u borbi protiv huliganizma koje su stručnjaci navodili tokom serijala "Novosti" su: Preblage i uslovne kazne koje su često ispod zakonskog minimuma; Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (doneta 2013) koja u najvećem delu nije realizovana. Ovaj dokument donela je Vlada Srbije, a u njenom sprovođenju trebalo je da učestvuju i ministarstva sporta, pravde i unutrašnjih poslova; Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama koji nije uspeo na adekvatan način da odgovori izazovima huliganizma; Činjenica da se pred sudovima uglavnom pojavljuje "sitna riba", dok vođe skoro nikada i ne budu procesuirane.

Nastavak na Večernje novosti...