Izvor: Večernje novosti, 05.Jan.2016, 00:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatske optužbe su lažne, moj otac nije zločinac!

MOJ otac je zaustavljao dobrovoljce iz Crne Gore koji su 1991. godine došli u Split da ne pucaju po gradu i potpuno je besmisleno reći da je naredio nečija ubistva ili granatiranje naselja. Svu ovu nepravdu teško podnosi, jer zna da nije učinio ništa loše. Ovo nam priča Jasna Vučetić (51), kćerka oficira JNA Pavla Pantića (77), koji je pre deset dana uhapšen u Crnoj Gori po poternici Hrvatske. On se sada nalazi u zatvoru u Spužu, gde čeka da li će ga Crna Gora, u kojoj živi 24 godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << izručiti Hrvatskoj. - Sve njegove kolege kažu da su hrvatske optužbe lažne. On nije nikakav zločinac, već razuman i skroman čovek, koji je konflikte rešavao razgovorom - priča nam Jasna, koja sa porodicom živi u Beogradu. - Da je zlikovac i neki naopak čovek, ne bi ga ljudi toliko poštovali i voleli. Održavao je kontakte i čuo se telefonom s vremena na vreme i sa nekim starim prijateljima u Splitu, pa zar mislite da bi Hrvati sa njim uopšte komunicirali da je stvarno zločinac!? Jasna priča da je njen otac 1991. godine izvukao vojnike iz Hrvatske u Crnu Goru, potpisao im da su završili vojni rok i poslao ih kućama. One večeri kad joj je otac uhapšen posumnjala je da nešto nije u redu. - Pozvala sam ga dva sata pošto je vozom trebalo da pređe granicu, a on mi je samo rekao "Čućemo se" i prekinuo vezu. To mi je bilo čudno i nisam imala mira - nastavlja Jasna. - Posle sam ga zvala, a telefon je bio isključen. Uveče mi je njegov kolega i prijatelj javio da je uhapšen. Telefon mi je ispao iz ruke. Danima sam plakala. Nisu ga uhapsili kad je izlazio, već kad se vraćao u Crnu Goru. Kao da je neko javio da dolazi. U vozu te retko ko na granici i pogleda, naročito stare ljude, a njega su baš tražili.UHAPŠEN NA KATOLIČKI BOŽIĆ PAVLE Pantić je po činu kapetan bojnog broda. U Splitu 1991. godine bio je komandant kasarne "Lora", a sad je u penziji. U Beograd je dolazio krajem decembra na kontrolu na VMA, jer je pre šest meseci imao moždani udar. U povratku vozom 25. decembra, pri ulasku u Crnu Goru, na granici je uhapšen, jer ga je Hrvatska sa još 30 drugih zapovednika tadašnje JNA okrivila za ratne zločine, opkoljavanje gradova i stanovništva na području Splita. Jasna kaže da još ne može da poveruje šta se desilo, pa iz navike okrene očev broj telefona. Nekad je isključen, a nekad zvoni pa neko prekine. Ipak, Pavlu su dozvolili da ih pozove 31. decembra uveče. - Javila se moja kćerka i kad ga je čula, počela je da plače, pa se i on rasplakao. Pričali smo svega minut-dva. Pitala sam ga da li mu je toplo, gde spava, a on kaže: "Ćelija je ćelija" - priča nam Jasna. - Rekla sam mu da se ne nervira i da se drži i strpi, a on pita: "Dokle?" Čini mi se da ništa više nismo ni progovorili, samo je rekao "Čuvajte to dete", misleći na šestogodišnjeg praunuka Stevana koji nosi ime njegovog oca. Onda je morao da prekine vezu. Pantićeva kćerka kaže i da su je zvali iz Ambasade Srbije u Podgorici, da su bili kod njega u poseti, da su joj rekli da može da im se obrati za sve što treba i da će gledati da se pokrene procedura kako bi se Pavle Pantić eventualno izručio Srbiji. - To mi je jedina nada, jer sam ja zbog problema sa kukom teško pokretna... - vajka se Jasna. - Star je čovek, teško bolestan, imao je prošle godine moždani udar i uspeo je delimično da se oporavi, ima i tromb u nozi i probleme sa pritiskom, koji mu je posle hapšenja bio 140 sa 120, skoro se sastavio. Službenici iz ambasade su mi rekli da su mu dostavljeni lekovi i da ga u zatvoru doktor pregleda. Nadam se da ću ga još jednom videti, a opet jedan deo mene mi kaže da će on to sve teško izdržati. PLANIRAO PRESELjENjE U BEOGRAD JASNA Vučetić kaže da prvih nekoliko dana posle hapšenja oca skoro uopšte nije spavala. - Kad je dolazio u Beograd zbog savetovanja sa lekarima na VMA, govorili smo mu da ostane još koji dan, ali hteo je nazad u Crnu Goru. Već neko vreme planirao je da proda tu kuću u Sutomoru i dođe u Beograd da svi zajedno živimo, ali nije se dalo - priča nam Jasna.

Nastavak na Večernje novosti...