Izvor: Blic, 12.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je nestao mrtav dečak?
Gde je nestao mrtav dečak?
BEOGRAD - Ilegalna trgovina ljudskim organima ne dešava se tamo negde u belom svetu - Indiji, Pakistanu, Egiptu ili Brazilu, ima je, nažalost, i kod nas u Srbiji.
Olivera Jelkić, savetnik u republičkom Ministarstvu pravosuđa, do pre nekoliko dana upravnik kazneno-popravnog doma u Sremskoj Mitrovici, pre sedam godina (1995. godine) susrela se kao advokat sa jednim takvim slučajem.
U nemogućnosti da istinu istera pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lice pravde, jer su joj svuda bile 'spuštene rampe', taj autentični događaj ona je pretočila u roman 'Hiljadu ždralova'. Roman je dobio nagradu 'Dositejevo pero', preveden je na nekoliko stranih jezika i doživeo je nekoliko izdanja. - Autentični događaj u mom romanu zbio se pre više godina, a moje traganje za istinom nije završeno, ono traje i danas - ističe u razgovoru za naš list Olivera Jelkić.
Autentični događaj, o kojem je reč, zbio se u jednoj bolnici u unutrašnjosti Srbije. Dečak, star 12 godina, bez traga je nestao. Nikada nije pronađen. Nije nađeno ni njegovo telo, niti bilo kakav trag, što je istražnim organima - kaže Jelkićeva - koja je vodila taj slučaj, bio dobar izgovor da se istraga i ne pokrene, uz tvrdnju da - 'ako nema leša, nema ni krivičnog dela'.
- To je jedan od najtežih slučajeva u mojoj advokatskoj praksi, jer je reč o retardiranom detetu, koje je niz godina provelo u domu za hendikepiranu decu. Niko ga nije obilazio, niti se neko za njega interesovao - iznosi naša sagovornica detalje tog, do danas, nerešenog slučaja.
- Dečakova majka je jednog dana iz ustanove gde je dečak bio smešten, obaveštena da joj je sin umro i od nje je zatražena umrlica. Kada je došla po njegovo telo, na njeno zaprepašćenje, rečeno joj je: 'Vi ste telo već preuzeli'. Majka nesrećnog dečaka vratila se kući bez posmrtnih ostataka sina. Pogrebnu opremu koju je kupila, u nameri da ga sahrani, vratila je u prodavnicu. Pokušali smo da saznamo gde je sahranjen, ko ga je i kada preuzeo, pod kojim uslovima, međutim, do odgovora nikada nismo došli. Nije ga bilo - navodi Jelkićeva.
- U MUP-u su mi otvoreno rekli da nisu raspoloženi da krenu u istragu, a jedan od inspektora bio je veoma otvoren i bez uvijanja nam objasnio: 'Šta ako u istrazi naiđemo na neku poznatu javnu ličnost, šta tada da radimo?'. I tu je bio kraj - kaže Jelkićeva i dodaje - da se moglo naslutiti, da su radnici MUP-a u jeku ratnih zbivanja širom bivše Jugoslavije, evidentno, imali informacije da se na ovim prostorima događa i trgovina ljudskim organima, kao i da se oni možda, uzimaju sa leševa poginulih...
- Zvala sam bolnicu u kojoj bi, prema informacijama do kojih sam došla dečak trebalo da je boravio - iznosi naša sagovornica detalje ovog slučaja - potom neke druge institucije, sakupila sam delove dokumentacije, nedovoljno, ali ipak toliko da se može naslutiti da bi dečak mogao biti žrtva šire, kriminalne priče o trgovini ljudskim organima, međutim, kako nije bilo tela i materijalnih dokaza, krug se zatvorio i sve je stalo.
Naša sagovornica dalje smatra da se moraju izgraditi efikasni mehanizmi odbrane od takvog zla, jer je ono među nama, i ističe da to nikako ne znači da bi trebalo sprečiti ili zabraniti transplantaciju, naprotiv. - Ako 1.300 ljudi u ovoj zemlji čeka na transplantaciju bubrega, onda treba na državnom nivou osmisliti taj program, onako kako se to radi u razvijenim zemljama, podsticati zaveštavanje organa, raditi više na razvijanju svesti o zaštiti bolesnih, slabih i nemoćnih, sprečiti svaku mogućnost da to bude u rukama onih koji se bave kriminalom - smatra Jelkićeva.
Zanimljivo je da su baš lekari imali najviše primedaba i kritika na njen roman, ističući da autor blati njihovu profesiju. Jelkićeva na to kaže: 'Lekari nemaju zašto da se ljute, ukoliko ima onih koji ne služe na čast sledbenicima Hipokrata, neka ukažu na njih imenom i prezimenom i sami ih odstrane iz svojih redova'.
- Duboko verujem da su većina lekara humanisti i časni ljudi, međutim, u svakom žitu ima kukolja - kaže ona.
- Dečak o kojem je reč, bio je dete iz mog susedstva, međutim, ne zaboravimo, svako može biti 'markiran', a da i ne zna da mu se to događa - upozorava Jelkićeva, dakle i žrtve i nasilnici su ljudi iz našeg neposrednog okruženja. Pre godinu dana naša sagovornica upoznala se sa direktorom Jugoslovenskog centra za prava deteta Tamarom Lukšić-Orlandić koja sada obavlja dužnost pomoćnika saveznog ministra za pravosuđe i koja je pokazala razumevanje za problem na koji je ukazala Jelkićeva. Zahvaljujući zajedničkom zalaganju u nacrt novog krivičnog zakona uneta je i nova odredba, kojom se, između ostalog, sankcioniše i trgovina ljudskim organima - kaznom zatvora od deset godina. Z. D. Marković Roman u jednom dahu
- U nemogućnosti da dođem do istine, a taj događaj me je teško pritiskao, u jednom dahu sam napisala roman - pisala sam punih 20 sati, bez pauze - kaže Jelkićeva. Roman je objavljen 1998. godine i odmah je privukao pažnju čitalačke publike, pre svega zbog teme kojom se dotad niko nije bavio.
Roman 'Hiljadu ždralova', preveden je na više svetskih jezika, pojavio se i na nekoliko sajmova knjiga. Nakon objavljivanja u Egiptu, gde takođe postoji problem ilegalne trgovine ljudskim organima, kako kaže autor, policija je otkrila da se na privatnoj klinici, udaljenoj 60 km od Kaira, rade ilegalne transplantacije.
- Roman se bazira na istinitom događaju, naravno imena ličnosti koje se pominju izmenjena su, to je gorka priča o jednom hendikepiranom dečaku, njegovim strahovima i ljubavima, njegovoj zavisnosti od bezdušnih ljudi, koji postaju njegovi egzekutori - objašnjava Jelkićeva. Jedna među tri u svetu
Olivera Jelkić je upamćena i kao upravnik sremskomitrovačkog zatvora, koji je višemesečnu pobunu zatvorenika, sa kojom prethodnici nisu uspeli da izađu na kraj, razrešila za par sedmica.
- Nikada ništa neprijatno nisam doživela od kažnjenika, kaže ona i dodaje - 'komunicirala sam sa njima bez problema, ali i odlazila među njih bez pratnje i bez stražara'.
U ulozi upravnice ovog zatvora Jelkićeva je jedna od tri žene u svetu na toj funkciji - ostale dve upravnice zatvora su - jedna u Švedskoj i jedna u Indiji. Od brojnih profesionalnih aktivnosti Jelkićeva je godinu dana bila i upravnik Bolnice u centralnom zatvoru u Beogradu. Tu je bila u prilici da se sretne i sa Slobodanom Miloševićem, ali o tome ne želi da govori, jer kako kaže, nije u tome bilo ničeg posebnog.
